Dr Plavšić: Srbija ušla u sedmi talas korone, vratiti obavezno nošenje maski

Aktuelna epidemiološka situacija zahteva donošenje bar minimum mera kao što je obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru, gradskom prevozu i naročito u zdravstvenim ustanovama.

Tako u razgovoru za portal N1 ocenjuje prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti, upozoravajući da je Srbija već ušla u sedmi talas koronavirusa.

Sagovornica portala N1 dodaje da se teže pogoršanje epidemiološke situacije izvesno može očekivati na jesen, kada se ljudi vrate sa godišnjih odmora, a deca krenu u školu, kao i sa lošijim vremenskim prilikama kada će ljudi više boraviti u zatvorenom prostoru.

„Pandemija nije završena nigde u svetu, pa ni u Srbiji, samo smo imali miran period od dva-tri meseca sa vrlo malim brojem novozaraženih, hospitalizovanih i preminulih osoba. Nažalost, svedoci smo da u mnogim evropskim zemljama rastu brojevi inficiranih, čak i hospitalizovanih i preminulih pacijenata. U Srbiji se broj novoinficiranih osoba povećava iz dana u dan, tako da možemo smatrati da je, od početka meseca, počeo sedmi talas epidemije koronavirusa“, konstatuje doktorka iz Pančeva.

Članica Saveta udruženja Ujedinjeni protiv kovida (UPK) očekuje da će u narednih sedam dana broj novozaraženih u Srbiji preći hiljadu na dnevnom nivou.

„Broj testiranih osoba, kao i hospitalizovanih i pacijenata na respiratorima uglavnom je stacionaran, dok se broj preminulih na dnevnom nivou kreće u rasponu od jedan do pet. Srećom, zasad se uglavnom radi o lakšim oblicima, tako da pogoršanje epidemiološke situacije nije praćeno povećanim brojem hospitalizovanih i preminulih pacijenata“, ističe Plavšić.

Sagovornica portala N1 kaže da od zdravstvenih vlasti, nažalost, ne očekuje nikakvu reakciju, zato što „epidemijom niko ne rukovodi, a zakoni se ne poštuju“.

„Vlada je u tehničkom mandatu, ministar zdravlja se ne pojavljuje u javnosti već duže vreme, Krizni štab očekuje da bude raspušten, a Republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti koja je, po zakonu, od početka trebalo da rukovodi epidemijom, u Srbiji je potpuno marginalizovana. Ne oglašava se ni Batut, kao ni Lekarska komora i druge zdravstvene institucije, kako je to regulisano Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Ostaje nam zato samo da se nadamo da će virus sa novim mutacijama izgubiti na svojoj virulentnosti, da se vakcinišemo i ponašamo odgovorno“, poručuje Plavšić.

Naglašava da pogoršanje epidemiološke situacije u ovom periodu „nije za paniku, ali jeste za zabrinutost i pojačanu opreznost“.

„Tokom leta verovatno neće biti jačeg talasa koji bi mogao da se uporedi sa prethodnim. Virus se lakše i brže prenosi s jedne na više drugih osoba. Simptomi najčešće nisu tako intenzivni, već su nespecifični i liče na jaču prehladu ili grip: povišena temperatura, kašalj, bolovi u grlu, slabost, malaksalost, pospanost, blaga konfuzna stanja. Kod vakcinisanih osoba i onih koji nemaju pridružene bolesti poboljšanje nastaje najčešće posle sedam do deset dana i pacijent tada može polako da se vrati uobičajenim aktivnostima“, objašnjava Plavšić.

Prema njenim rečima, mutacije virusa vode ka tome da bolest poprimi sezonski karakter i da se reguliše i drži pod kontrolom sezonskom vakcinom, sličnom onoj koja se daje protiv gripa. Ipak, naglašava Plavšić, još nismo blizu tog cilja.

„Nikako se ne sme potceniti opasnost od ‘blagog’ omikrona, jer on dovodi do velikog broja inficiranih, pa se kod mnogih mogu javiti i veoma teški oblici koji zahtevaju hospitalizaciju i dovode do smrtnog ishoda. To se naročito odnosi na pacijente koji imaju pridružene bolesti bez obzira na starost i na one koji nisu vakcinisani“, zaključuje Plavšić.

Aktuelna epidemiološka situacija zahteva donošenje bar minimum mera kao što je obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru, gradskom prevozu i naročito u zdravstvenim ustanovama.