Drugi život polovne odeće
Sekend hend – sve popularniji intrigantni globalni, kulturološki, ekološki i ekonomski fenomen. Sekend hend odavno više nije odraz siromaštva, smatra se ekološkim osvešćivanjem, potrebom za autentičnim izgledom i stilom. „Sekendiranje“ može biti odbacivanje nametnute „modne ideologije“, način izražavanja i životni stil. „Sekendiranje“ može biti strast.
Iako smo u globalnom sociokulturnom sistemu upućeni na šire društvene obrasce, uvek postoji mogućnost za izražavanje individualnosti kroz izgradnju sopstvenog stila odevanja. Uprkos prolaznosti i brzim promenama, moda se ponavlja.
Zbog brzog smenjivanja modnih trendova kupljenim proizvodima se brzo smanjuje i vrednost, a ukoliko poznajete i poštujete modna pravila, kupovinom po ovakvim radnjama možete uštedeti.
Ukoliko želite česte promene i transformacije, oblačenje u sekend hendu vam to može omogućiti sa minimalnim ulaganjima.
Svaki i novi odevni komad je neko pre vas gotovo sigurno probao. Uprkos predrasudama, prodavnice polovne odeće mogu biti drugačije od dosada viđenih – sa prostranim kabinama, osvetljene, namirisane, lepo dekorisane, privlačne, a diskretne… U njima možete pronaći jedinstvene, vanvremenske komade, robne marke koje se u našoj zemlji zvanično ne uvoze, odeću sa autentičnom patinom i doživeti eksploziju kreativnosti.
Za malo novca možete kupiti brendirane stvari, neretko i sa etiketom. Roba se često smenjuje, dopunjuje, cene snižavaju, te možete pronaći kvalitetan komad garderobe po pristupačnoj ceni. Uostalom, dovoljan je izazov što kada uđete i ne slutite šta možete pronaći, a po ubuđenju ili verovanju, u svakoj sekend hend radnji postoji dragulj – neočekivano vredni komad.
Da odeću u sekend hendu uglavnom ne proba objasnila je akademska slikarka Sanja Majstorović i dodala da pogleda cenu istaknutu na izlogu i uzima to što joj se prvo dopadne, budući da je konkurencija među kupcima velika.
„Od materijala gledam ono najosnovnije što su i mene učili, prvo na dodir, jer je čulo dodira najbitnije, naravno, što prirodnije materijale. Uvek se nađe nešto što je kvalitetno, prefinjeno, proizvod neke poznate marke, ali naravno ima i stvari koje su potpuna suprotnost. Sve je na veštini kupca da pronađe. Ja uspevam da pronađem potpuno nove odevne komade sa etiketom, to je blago koje se može pronaći u takvim radnjama i uvek me oduševi u toj situaciji. Po istim cenama u sekend hand radnjama možete da nađete sve – od kaputa do haljine“, pojasnila je Majstorovićeva.
U Srbiji se fenomen sekend henda javlja sa otvaranjem prvih prodavnica devedesetih godina. U poslednjoj deceniji i u našoj zemlji koncept ovakvih radnji se promenio. Kako svest društva počinje da se menja, više ne postoji određena ciljna grupa za ovakva mesta. Polovna odeća u Srbiju uglavnom stiže iz evropskih zemalja. Iako je tačan broj ovakvih radnji u našoj zemlji još uvek nepoznanica, primetan je rast ovog tržišta.
Sve je aktuelnija tema ekološka modna industrija, te veliki uticaj na fenomen porasta kupovine polovne odeće svakako ima buđenje svesti o štetnosti proizvodnje tekstila po životnu okolinu.
Tako je prednost korišćenja polovne robe primetna i sa ekološkog aspekta. Brza moda dovodi do hiperprodukcije odeće koja završva na deponijama širom sveta. Budući da prema dostupnim podacima 85 odsto od ukupno proizvedenih 100 milijardi komada garderobe širom sveta svake godine bude bačeno, otvara se pitanje šta se događa sa sintetičkim materijalima koji štete životnoj sredini. Istraživanja pokazuju da bi se zagađenje smanjilo za 24 odsto ukoliko bi se se jednom komadu garderobe upotreba produžila za još dve godine.
Vođena nostalgičnim osećajem „milenijalaca“ i održivom potrošnjom, sve navodi da će polovna odeća značajno uticati na kreiranje tržišta u narednim godinama. Kako je kružna moda jedno od rešenja za ublažavanje lošeg uticaja modne industrije na životnu sredinu, budućnost može biti usmerena ka pronalaženju alternativnih modnih rešenja iz druge ruke.
Druga ruka ili druga duša? Svako odeću nosi različito, a sve više odevnih komada doživljava drugi život.