Društvene mreže i političari – prostor za razmenu mišljenja ili sredstvo za pobedu na izborima

Od javnog prostora za slobodnu razmenu mišljenja do poprišta uvreda – tako manje-više izgleda razvojni put gotovo svake društvene mreže. Verbalnim napadima, govoru mržnje i pretnjama na internetu, ipak, uskoro bi mogao da dođe kraj. Ali ne samo zato što je takav smer najavio novi vlasnik, najbogatiji čovek na planeti, Ilon Mask. U tu borbu kreće i zaštitnik građana Zoran Pašalić, predlaganjem izmene zakona o javnom redu i miru, a kao konkretnu meru vidi utvrđivanje pojedinačne odgovornosti.

Jedan od političara koji je najduže u političkom životu, ali najkraće u virtuelnom svetu. Bar kada je reč o Tviteru. Milorad Dodik priključio se toj društvenoj mreži pre petnaestak dana.

„Odlučio sam se, pored niza lažnih koji su do sada bili u etru, da otvorim zvanični Tviter nalog. Ovo je mogućnost da zajedno razgovaramo, da podelimo mišljenja i stavove o najvažniji pitanjima unutrašnjim i spoljnim. Ovo je način koji želim da obezbedim da direktno komuniciram sa vama. Da razmenimo mišljenja i artikulišemo odgovore“, naveo je Dodik. 

Dodik, kao i mnogi političari, za sada ima više objava, a manje najavljene razmene mišljenja. 

Docentkinja na Fakultetu političkih nauka Milica Kulić objašnjava da prvobitna namera društvenih mreža bila da demokratizuju svet: da svi mogu da učestvuju, da kažu svoje mišljenje i na taj način utiču na odluke.

„To se kao i većina tih modernih stvari, međutim, zloupotrebilo, zagadilo i pomalo izvitoperilo. Političari su iskoristili svoju mogućnost da plasiraju šta im je volja, a da građani na to imaju minimalan uticaj“, kaže Kulićeva.

Prve koristi osetio Obama 

Uticaj društvenih mreža, međutim, na političare nije izostao: promenile su im način komunikacije s biračima. 

Dobrobiti toga među prvima je osetio Barak Obama koji je, zahvaljujući Fejsbuku, pobedio 2008. na predsedničkim izborima u Americi. 

Donald Tramp je zahvaljujući Tviteru ušao u politiku, ali i izašao iz nje. Za brzu, zvaničnu objavu vesti, gotovo svi zvaničnici Evropske unije koriste istu mrežu. 

„Naši političari ne menjaju stil“ 

Komunikacijski stručnjak Borislav Miljanović kaže da mlađim generacijama nije dovoljno da političari budu prisutni na društvenim mrežama, već i da je potrebno i da se zna kako da komuniciraju sa njima.

„Naši političari greše što uopšte ne menjaju stil komunikacije. Ono što se snimi kao video za TV ‘seku’, stavljaju na Jutjub, šalju medijima, stavljaju na društvene mreže“, ističe Miljanović.

Kakve su prognoze instituta za novinarstvo 

Milica Kulić, pak, kaže da su opasne prognoze najboljih svetskih instituta za proučavanje novinarstva.

„Vide da će svi izborni procesi biti određeni glasanjem na društvenim mrežama, odnosno uticajem društvenih mreža na odlučivanje, naročito kod mladih“, ukazuje Kulićeva.

Borislav Miljanović ističe da već vidimo da je značaj koji jedan političar u kampanji mora da posveti društvenim mrežama mnogo veći nego što je to bio slučaj pre deset godina.

Uticaj Fejsbuka na rezultate Preletačevića 

Gotovo da nema političara koji nema nalog na društvenim mrežama.

Aleksandar Vučić, koji je svojevremeno najavio da će verne pratioce na Fejsbuku voditi na ručak, danas kao predsednik Srbije najčešće vodi Instagram kampanju.

A 2017. godine, do tada anonimni Ljubiša Preletačević Beli bio je treći po broju glasova na predsedničkim izborima, samo zahvaljujući kampanji na Tviteru.

Od javnog prostora za slobodnu razmenu mišljenja do poprišta uvreda – tako manje-više izgleda razvojni put gotovo svake društvene mreže. Verbalnim napadima, govoru mržnje i pretnjama na internetu, ipak, uskoro bi mogao da dođe kraj. Ali ne samo zato što je takav smer najavio novi vlasnik, najbogatiji čovek na planeti, Ilon Mask. U tu borbu kreće i zaštitnik građana Zoran Pašalić, predlaganjem izmene zakona o javnom redu i miru, a kao konkretnu meru vidi utvrđivanje pojedinačne odgovornosti.