Društvene mreže – uzrok vršnjačkog nasilja ili samo novi kanal njegovog ispoljavanja

Nasilja je uvek bilo ali je sada transparentnije, o njemu se više govori, definicija nasilja je proširena, više je emocionalnog nasilja. Društvene mreže i tehnologija su donele neke nove pojavne oblike nasilja kakvih ranije nije bilo, kaže za RTS Ivana Orolicki, psihološkinja i direktorka Osnovne škole „Svetozar Marković“.

Ivana Orolicki je, gostujući u Beogradskoj hronici, istakla da se sa osvešćivanjem da je nasilje i ogovaranje, nazivanje pogdrnim imenima, isključivanje iz grupe, stiče utisak da je nasilja više.

U Srbiji je 2019. godine, pre pandemije, bilo 850 prijava vršnjačkog nasilja. Prošle godine, kada su mnogi učili onlajn bilo je 410, a ove godine, do 23. septembra čak 280 prijava za nasilje.

Prema rečima Ivane Orolicki, istraživanja su pokazala da društvene mreže same po sebi ne dovode više do ispoljavanja nasilja, depresivnosti i izmena u ponašanju.

„To je kod malog procenta dece slučaj. One su samo novi medij kroz koji se to ispoljava. Ono što možemo da uradimo je da ih koristimo pametno, ima dosta takvih inicijativa da mreže ne treba da zamene naše socijalne kontakte nego da budu jedan dodatak“, naglašava Ivana Orolicki.

Dodaje da je korist od onlajn nastave to što se tehnologija koristi za učenje a ne samo za druženje i komunikaciju.

„Ono što sada moramo da uradimo jeste da budemo ozbiljniji u učenju. Deca su malo zaboravila neka pravila ponašanja, željna su da budu u većoj grupi“, kaže Orolicki.

Konstatuje da škola ima simbolične mere za kažnjavanje učenika.

„Ukori koji su neki verbalni zapisi u knjižicama i svedočanstvima nemaju neki vaspitni efekat. Dobro je da smo uveli društevno koristan rad, da na konstruktivan način pokažamo deci kako da reše sukobe da i ponudimo poželjna ponašanja“, ističe direktorka OŠ „Svetozar Marković“.

Komentarišući snimak na društvenim mrežama gde učenici iz besa lome nameštaj u učionicama, Orolicki kaže da se ne može se odreagovati na svaku situaciju u školi.

„Imate od onih lakših, disciplinskih problema. Malo se meša nasilje i disciplinski problemi, i trebalo bi na svaku povredu discipline i nasilja odreagovati, što je teško postići. Zato Protokol o zaštiti učenika od nasilja predviđa nivoe reagovanja, pa za neke manje prekršaje ide reakcija odeljenskog starešine, nekad je dovoljno da obavestimo roditelje, a nekada je potrebno da se uključe institucije van škole“, poručila je Ivana Orolicki, psihološkinja i direktorka Osnovne škole „Svetozar Marković“.

Nasilja je uvek bilo ali je sada transparentnije, o njemu se više govori, definicija nasilja je proširena, više je emocionalnog nasilja. Društvene mreže i tehnologija su donele neke nove pojavne oblike nasilja kakvih ranije nije bilo, kaže za RTS Ivana Orolicki, psihološkinja i direktorka Osnovne škole „Svetozar Marković“.