• Država i javna preduzeća krili podatke, građani platili 38 miliona dinara

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Broj slučajeva u kojima državni organi i javna preduzeća ignorišu zahteve građana i novinara za pristup informacijama od javnog značaja svake godine raste.Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje da su podaci alarmantni kada se uzme u obzir da je takvo postupanje kažnjivo zakonom.  On je u poslednjih sedam godina izrekao 469 novčanih kazni, ukupno 38 miliona dinara, državnim organima i javnim preduzećima zbog uskraćivanja informacija.

    Međutim, situacija postaje dodatno zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da je samo u prošloj godini poverenik izrekao 148 novčanih kazni, skoro tri puta više nego 2014. i 2015, koje su do tada bile rekordne po broju kazni. Istovremeno, Vlada Srbije nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo da kazni osobe koje skrivaju informacije od očiju javnosti, dok je nadležno Ministarstvo za državnu upravu to pravo koristilo u izuzetno retkim situacijama.

    Prema zakonu, poverenik nema pravo da pokrene prekršajni postupak zbog uskraćivanja informacija, već samo da izrekne novčanu kaznu, maksimalno 200.000 dinara i to samo organu vlasti ili preduzeću, a ne direktnom fizičkom licu kao što su npr. ministar ili direktor nekog javnog preduzeća. Međutim, za razliku od poverenika, Vlada Srbije i Ministarstvo za državnu upravu imaju zakonsko pravo da pokrenu prekršajne postupke protiv odgovornih lica i da ih nateraju da kazne plate iz svog džepa, ali ih ne koriste.

    Nažalost, Vlada nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo, dok Ministarstvo to radi veoma retko i selektivno. Broj pokrenutih postupaka uvek je bio mnogo manji od broja realno počinjenih prekršaja„, ističe Šabić za Insajder.

    Prema podacima poverenika, „lideri“ netransparentnosti su državna javna preduzeća, a pre svega Telekom, Srbijagas, Železnice Srbije i Er Srbija.

    Generalno, može se reći da se težište problema u ostvarivanju prava javnosti premestilo u sferu raspolaganja velikim javnim novcem i imovinom, dakle, u krajnoj liniji u državna javna preduzeća. Tim povodom sam još pre više od tri godine Narodnoj skupštini dostavio poseban izveštaj, ali ga ona, reklo bi se po običaju uspostavljenom u poslednjih nekoliko godina, nije razmatrala„, ističe Šabić.

    Prema njegovim rečima, to što institucije i državna javna preduzeća ne žele da dostave tražene informacije sve dok on ne interveniše govori o tome da se „kalkuliše pravima javnosti“, čime se pojačava i inače „prisutna sumnja u nezakonito postupanje organa vlasti, odnosno u njihovu spremnost da prikriju nečije nezakonito ponašanje“.

    Tako nešto je u totalnom, grotesknom kontrastu s činjenicom da je u svim strateškim antikorupcijskim dokumentima Vlade i Skupštine snažno naglašen značaj transparentnosti„, kaže Šabić za Insajder.

     

    Autor: Insajder

    Broj slučajeva u kojima državni organi i javna preduzeća ignorišu zahteve građana i novinara za pristup informacijama od javnog značaja svake godine raste.Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje da su podaci alarmantni kada se uzme u obzir da je takvo postupanje kažnjivo zakonom.  On je u poslednjih sedam godina izrekao 469 novčanih kazni, ukupno 38 miliona dinara, državnim organima i javnim preduzećima zbog uskraćivanja informacija.
     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Inspekcija rada lane obavila 34.122 nadzora

    Od 1.133 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, bezmalo 11 odsto odnosilo se na kršenja u vezi sa isplatom zarada. U toku prošle godine inspekcija rada obavila je 34.122 nadzora, od […]