Za zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji će u aprilu biti isplaćena prva od tri polovine minimalne zarade, koliko je država odlučila da izdvoji kao deo još jednog paketa podrške privredi pogođenoj krizom pandemije virusa korona.
Minimalac je u Srbiji od ovog meseca 32.126 dinara, što znači da će 1,2 miliona zaposlenih moći da računa na tri uplate od po 16.000 dinara tokom aprila, maja i juna.
Jedina nedoumica, kako je naglasio ministar finansija Siniša Mali jesu – velika preduzeća.
„Trenutno analiziramo da li i njih da uključimo u program za isplatu 50 odsto minimalne zarade. Zavisi od toga koliko su bili ugroženi, koliki je pad performansi, koliko imaju zaposlenih„, rekao je Mali gostujući na nacionalnoj televiziji.
Ono što nije rečeno jeste da li će uslov za dobijanje tri poluminimalca biti da firme koje se odluče za ovu pomoć moraju da zadrže zaposlene najmanje još tri meseca po isplati pomoći ili ne moraju.
Upravo to je bio jedan od glavnih uslova prošle godine kada je Vlada Srbije odlučila da privredu pomogne najpre isplativši od maja do jula tri minimalne zarade za mart, april i maj, ali i kasnije kada je tokom septembra i oktobra isplaćeno dva puta po 60 odsto od minimalca.
To je bilo regulisano Vladinom Uredbom, a privrednici mahom očekuju da će taj uslov ostati i prilikom podele novog paketa pomoći.
U Uniji poslodavaca Srbije ovu pomoć vide kao skromnu, ali značajnu, posebno za određen broj poslodavaca.
„Ne možemo da kažemo da nije dobrodošla i da će makar delom biti kompenzacija za probleme koje imamo. Poslodavcima ostaje da isplate i drugu polovinu minimalca, ali i ostatak zarada koje nisu na minimalnom nivou„, kaže za Danas Nebojša Atanacković iz UPS-a.
On kaže da postoje različite vrste firmi, one koje su čvrsto odlučile da bez obzira na sve teškoće zadrže radnike i nastave da se zadužuju i druge koje su na ivici i kojima bi i sa tim uslovom da ne smeju da otpuste radnike, ali i bez njega, teško uspelo da „prežive“.
„Prošle godine uz pomoć imali smo te uslove i to je značilo da se dobar deo tereta delio, veći je opet bio na privredi jer su ostale obaveze i plaćanja koje nisu u vezi sa platama. To uslovaljavanje svakako je pomoglo da tokom cele godine ne bude mnogo otpuštenih radnika„, ističe Atanacković.
On kaže da bi država trebalo da precizira uslove, ali i da omogući da se dodatni trošak, poput poreza i doprinosa, naplaćuje kao prošle godine, da se prolongira i omogući isplata na rate.
Prva tri minimalca kao pomoć je do sredine jula u Srbiji primilo 1,05 miliona zaposlenih, ukupno 235.000 firmi, dok je za drugu pomoć, odnosno za isplatu dva puta 60 odsto minimalne zarade bio najavljen trošak od 36 milijardi dinara. Oni koji su prihvatili ovu drugu pomoć takođe nisu smeli da otpuste više od 10 odsto radnika najmanje tri meseca po poslednjoj isplati, tačnije do kraja 2020. godine.
Vlasnik restorana i fast fuda za Danas kaže da je prošle godine uzeo pomoć u minimalcima i da je uprkos teškim uslovima i posle toga uspeo da sačuva posao i svako radno mesto.
„Bila je teška godina, ali smo uspeli da da zadržimo sve zaposlene, najviše zahvaljujući dostavi. I ovoga puta ćemo iskoristiti pomoć države u minimalcima, i bez obzira da li otpuštanje radnika bude uslov, svakako ćemo se truditi da niko ne dobije otkaz„, napominje sagovornik Danasa.
Paket pomoći privredi i građanima biće, kako su najavili iz Vlade, vredan 2,5 milijardi evra.
Osim pomenutih minimalaca svim punoletnim građanima biće isplaćeno dva puta po 30 evra, u maju i novembru, penzionerima 110 evra, prevoznicima će biti isplaćeno 600 evra po autobusu, dok će 60 milijardi dinara biti dodatno usmereno za obezbeđivanje likvidnosti preduzeća.
Za zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji će u aprilu biti isplaćena prva od tri polovine minimalne zarade, koliko je država odlučila da izdvoji kao deo još jednog paketa podrške privredi pogođenoj krizom pandemije virusa korona.