DS: Broj prijavljenih za profesorske smerove uglavnom jednocifren, uskoro škole ostaju bez nastavnika

Broj prijavljenih maturanata za smerove koji školuju nastavnički kadar je uglavnom jednocifren na svim univerzitetima u Srbiji. Tako se na novosadskom univerzitetu za smer profesor matematike prijavilo samo 3 kandidata na 50 mesta, da predaje fiziku želju je imalo 2 kandidata, biologiju 4, a hemiju samo 1 maturant. Na beogradskom univerzitetu, za smer profesor matematike i računarstva prijavilo se samo 8 učenika, dok 5 maturanata želi da bude nastavnik hemije. Na niškom i kragujevačkom univerzitetu ne postoje na osnovnim studijama posebni nastavni smerovi. U Kragujevcu se tek na drugoj ili trećoj godini studija odlučuje za modul, a za sve matematičke module se ukupno prijavilo svega 27 kandidata, a za sve module fizike samo 7 maturanata. Pitanje je da li će bilo ko od njih, kada bude vreme za to, uopšte odabrati nastavni smer. Slično je i sa hemijom i biologijom. Na Univerzitetu u Nišu se tek na master studijama studenti matematike i fizike opredeljuju za smer, među kojima su i profesorski. Veliko pitanje je koliko će od 17 kandidata na matematici i samo 6 na fizici izabrati kasnije da budu nastavnici, saopštava Demokratska stranka.

„Kada čitavu deceniju ponižavate i sistematski uništavate obrazovani sistem, onda je potpuno prirodna posledica da malo ko želi da bude profesor. Plate nastavnika ispod republičkog proseka i višegodišnji rad na određeno su glavni uzroci propasti obrazovnog sistema. Pitamo Vladu Srbije ko će predavati našoj deci? Od ministra Ružića tražimo tačan broj onih koji sada predaju u osnovnim i srednjim škola bez odgovarajućeg obrazovanja. Taj broj je već sada veliki, a za par godina će zbornice biti prazne. Demokratska stranka je i ranije tražila da Vlada Srbije usvoji mere koje će zaustaviti pad interesovanja za profesorske smerove, ali je očigledno da je njima obrazovanje na poslednjem mestu. A kako i ne bi bilo, jer je za njihovo održanje na vlasti – upravo obrazovanje najveća pretnja,“ zaključio je predsednik Resornog odbora Demokratske stranke za obrazovanje Goran Radojev.

Broj prijavljenih maturanata za smerove koji školuju nastavnički kadar je uglavnom jednocifren na svim univerzitetima u Srbiji. Tako se na novosadskom univerzitetu za smer profesor matematike prijavilo samo 3 kandidata na 50 mesta, da predaje fiziku želju je imalo 2 kandidata, biologiju 4, a hemiju samo 1 maturant. Na beogradskom univerzitetu, za smer profesor matematike i računarstva prijavilo se samo 8 učenika, dok 5 maturanata želi da bude nastavnik hemije. Na niškom i kragujevačkom univerzitetu ne postoje na osnovnim studijama posebni nastavni smerovi. U Kragujevcu se tek na drugoj ili trećoj godini studija odlučuje za modul, a za sve matematičke module se ukupno prijavilo svega 27 kandidata, a za sve module fizike samo 7 maturanata. Pitanje je da li će bilo ko od njih, kada bude vreme za to, uopšte odabrati nastavni smer. Slično je i sa hemijom i biologijom. Na Univerzitetu u Nišu se tek na master studijama studenti matematike i fizike opredeljuju za smer, među kojima su i profesorski. Veliko pitanje je koliko će od 17 kandidata na matematici i samo 6 na fizici izabrati kasnije da budu nastavnici, saopštava Demokratska stranka.