Dve trećine đaka ide na versku nastavu, šta bi ih motivisalo da izaberu građansko vaspitanje
Istraživanje Zaječarske inicijative koja se bavi unapređenjem građanskog obrazovanja u školama pokazalo je da kod mladih postoji nepoverenje u institucije, osećaj zapostavljenosti, nezainteresovanost za društvena dešavanja. Rezultati bi bili drugačiji, navode, kada bi građansko vaspitanje postalo obavezan predmet u nastavi.
Podeli vest:
Uveden je kao predmet da kod učenika unapredi sposobnosti i veštine, i da pomogne da se razviju vrednosti za odgovoran i angažovan život. Iskustva kao i utisci o kvalitetu nastave su različiti.
„Obrađujemo teme koje se tiču nekih univerzalnih, ali i aktuelnih društvenih pitanja, emancipacija žena je tema koju sam ja radila, zaštita prava građana, i borimo se protiv diskriminacije društvenih manjina“, kaže jedna učenica.
Anđela, učenica osmog razreda u Petoj beogradskoj gimnaziji, volela bi da se više priča o izbornom pravu. Tu temu, kaže, nisu imali vremena da pokriju pre nego što su izašli na prethodne izbore.
Profesorka građanskog vaspitanja u Petoj beogradskoj gimnaziji Julija Grujić kaže da je cilj razvoj humane, tolerantne, empatične osobe koja zna svoja prava, ali i odgovornosti.
„Razvoj osobe koja je aktivan građanin, inicira i učestvuje u društvu, dajući mu doprinos“, navela je Grujićeva za RTS.
Istraživanje je pokazalo da većina nastavnika ne prolazi obuku za tu nastavu, nedostaju kriterijumi po kojima ih biraju, i da neravnopravan status u odnosu na ostale predmete, doprinosi nižem kvalitetu nastave.
„Imali smo slučaj da smo čuli da crtaju različite biljke, što je zapravo nonsens i gde smo zapravo od mladih dobili informaciju da i oni vole da imaju smisleno građansko vaspitanje“, kaže Danko Ninković iz Zaječarske inicijative.
Šta bi đake motivisalo
Đake bi motivisalo kada bi predmet bio obavezan, jer, kažu, prepoznaju njegovu vrednost. Zadovoljni su nastavom, ali nedostaje praksa kako da primene znanje.
„Postoji već očekivanje države da mladi kad napune 18 godina učestvuju u nekim političkim procesima, životu zajednice, a vas formalno obrazovanje uopšte ne pripremi za to“, kaže Danko Ninković.
Ističe da nisu videli nikakve korake koji bi to unapredili i zaključak je, kako kaže, da ne treba da se odustane od građanskog obrazovanja kao koncepta, već da ga treba unapređivati.
Fokus je često više na pravima učenika nego na njihovim obavezama, a program je, tvrde, neravnomerno raspoređen po godinama školovanja. Ipak, nadležni tvrde suprotno.
„Od 2018. u sistem su sukcesivno ulazili novi programi građanskog vaspitanja, oni su inovirani, oni su ishodno orijentisani. Lično smatram, kao neko ko je učestvovao u koordinisanju tog posla, i po reakcijama nastavnika i po monitoringu, da su se programi pokazali kao dobro osveženje, funkcionalni su, raznovrsni. Međutim, ono što brine jeste to što je broj dece koja prolaze kroz taj program i dalje mali“, navodi Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
U našem obrazovnom sistemu učenici biraju jedan od dva izborna predmeta-građansko vaspitanje i versku nastavu. Svega trećina bira građansko.
Srbija je jedina država u Evropi, navode istraživači, koja nema obavezno građansko obrazovanje za sve učenike.
Podeli vest:
