Elektronski nos kao pomoć proizvođačima rakije

U Srbiji bi ova tehnologija u bližoj budućnosti mogla da počne da se primenjuje u industriji alkoholnih pića ali i celokupnoj prehrambenoj industriji. Ovakvu mogućnost na prošlom sajmu tehnike najavili su predstavnici Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije, čiji su stručnjaci napravili elektronski nos. Kako je objašnjeno, reč je o uređaju kojim se u pojedinim slučajevima može pratiti ceo životni ciklus proizvoda, počev od sirovine, procesa proizvodnje, i transporta do krajnjih potrošača, dok je u drugim slučajevima moguća kontrola samo pojedinih segmenata procesa proizvodnje.

Ovaj uređaj bi najpre mogao da dobije značajnu i konkretnu primenu u proizvodnji rakije. Elektronski nos zapravo je komora sa senzorima za različite gasove u kojoj se nalaze senzori, uz dodatne komponente.

Povezan je sa računarom koji prikuplja podatke i obrađuje ih pomoću različitih modela. U saradnji sa Institutom za voćarstvo u Čačku već je rađeno na prvom eksperimentalnom projektu primene elektronskog nosa i rezultati su dobri.

Kako je za „Politiku” objasnio dr Branko Popović iz Instituta za voćarstvo u Čačku, čovek ne može svojim čulima da proceni koliki je sadržaj alkohola koji nastaje u jednom kljuku, soku ili komini koja previre. Kao što je gotovo nemoguće da prepozna koji je sadržaj fermentabilnih šećera, koji su prekursori alkohola, u sirovini koja fermentiše.

Jednostavno je nemoguće, napominje naš sagovornik, da čovek svojim čulnim receptorima sve to prepozna. Uobičajeno je da se u proizvodnji alkoholnih pića svakodnevno, a ponekad i češće, uzimaju uzorci fermentišuće sirovine i analiziraju u laboratoriji, korišćenjem različitih metoda analize, koji mogu da budu brži ili sporiji, i sprovode se na uređajima različite cene i složenosti. Kod fermentora velikih zapremina ponekad je teško i uzeti odgovarajući uzorak za analizu. Bez obzira na to koji su metodi i uređaji, gotovo nikad se ne može imati trenutna slika faze u kojoj se nalazi alkoholna fermentacija, jer je za svaku analizu potrebno vreme da se uzorak uzme i analizira. Za dobijanje podataka o stadijumu u kojem se nalazi fermentacija u realnom vremenu, ubuduće bi se mogao koristiti softver.

– Primenom veštačke inteligencije smanjuje se učešće ljudskog rada u proizvodnji. I naravno, smanjuju se troškovi, što je vrlo značajno za proizvođače – objašnjava Popović.

Sagovornik napominje da bi uz ovaj uređaj veličine šake mogla jednostavnije da se prati i kontroliše alkoholna fermentacija, kao ključni segment proizvodnje alkoholnih pića, a u ovom slučaju voćnih rakija. Smatra da bi u budućnosti ta tehnologija mogla da bude značajna, naročito kod velikih proizvođača. Recimo, onim koji imaju 50 ili 100 fermentora u kojima se u isto vreme dešava alkoholna fermentacija. Kako objašnjava, u takvim situacijama zbog različitog momenta punjenja fermentora proces fermentacije u svakom od njih se nalazi u različitim fazama. Da bi se u velikim proizvodnjama sve to ispratilo, postupak kontrole iziskuje izuzetno mnogo vremena, da se svakodnevno uzimaju uzorci i nose u laboratoriju na ispitivanje. Znači, reč je o postupku koji zahteva veliki ljudski rad, a često i dugotrajnu laboratorijsku analizu. Upravo ako se postave ovi gasni senzori, u svim fermentorima, proizvođač iz više njih na jednom mestu dobija informaciju na osnovu koncentracije oslobođenih gasova.

Recimo, može se u svakom trenutku znati u kojem je fermentoru završeno alkoholno vrenje, ili u kojem je možda došlo do nepoželjnog usporavanja ili zaustavljanja fermentacije, što može da ukaže proizvođaču da je potrebno reagovati na određeni način kako bi se ona pokrenula itd.

– Poenta je u tome da bi se na ovaj način dosta smanjio ljudski rad, što bi donelo veliko olakšanje ljudima koji se ozbiljno bave ovom vrstom proizvodnje jer bi lakše mogli da kontrolišu proces. Od načina i dinamike alkoholne fermentacije, pored kvaliteta proizvoda, najčešće zavisi i količina stvorenog alkohola. Onima koji se pojavljuju na tržištu veoma je važno kakve će prinose imati, jer od toga zavisi ekonomičnost proizvodnje – ističe Popović.

Iako se već najavljuje široka primena elektronskog nosa, prema njegovom mišljenju u određivanju krajnjeg kvaliteta rakije uloga čoveka ostaće nezamenjiva.