Elektronsko bolovanje, doznake direktno do poslodavca – nastavak digitalizacije zdravstva

Kolika je vrednost elektronskih lekarskih recepata shvatili smo za vreme korone. Oni koji imaju hronične bolesti znaju koliko im znači to što ne moraju svakog meseca kod lekara, po recept za redovu terapiju.

Marijana Mandić Ristić, doktorka iz Doma zdravlja Vračar, rekla je u Beogradskoj hronici da je uvođenje elektronskog recepta unapredilo rad lekara i smanjilo gužve.

„Mi trenutno našu terapiju izdajemo na šest meseci i to je olakšano, mnogo je smanjilo gužve u domovima zdravlja.Ono što mi moramo da izdajemo na mesečnom nivou su neki lekovi sa D-liste. To je nešto što nam je trenutno ostalo kao mala poteškoća, kao i određeni lekovi za pacijente koji su na dozama održavanja narkotika“, rekla je doktorka Mandić Ristić.

Nikola Radoman iz Ministarstva zdravlja navodi da se radi na kontinuiranom unapređenju elektronskih recepata.

U planu je, kaže, da se i lekarima specijalistima omogući propisivanje terapije elektronski i na taj način spreči šetanje pacijenta od specijaliste do doma zdravlja.

„Takođe, želimo da unapredimo sistem elektronskih recepata u vidu mogućnosti da pružimo lekaru informacije o interakcijama leka. Na taj način želimo da u realnom vremenu unapredimo kvalitet informacija lekaru da ima pravu informaciju u pogledu bezbednosti samog pacijenta“, rekao je Radoman, gostujući u Beogradskoj hronici.

Elektronsko bolovanje

Što se tiče bolovanja, svaki poslodavac moći će da dobije doznake radnika elektronskim putem.

„Poslodavac će dobiti samo informaciju da je lice zaposleno na bolovanju i informaciju kada je završilo bolovanje. I to je ono što u skladu sa zakonom treba da dobije poslodavac. Znači, prema zakonu poslodavac ne treba da ima dijagnozu“, rekao je Radoman.

Prema njegovim rečima, celokupni poslovni proces je na neki način digitalizovan.

„Od samog odlaska, fizički prijave da ste vi u lošem stanju, kreira se potvrda o privremenoj sprečenosti za rad koja se elektronskim putem dostavlja do poslodavca, pacijent ne mora da se šeta dalje.Takođe, na osnovu perioda bolovanja koja je definisana, ukoliko za to postoji kontrola, pacijent će doći, ukoliko ne, sistem sam generiše doznake i šalje ih poslodavcu“, objasnio je Radoman.

Elektronsko bolovanje će, kaže, objediniti informacione sisteme kojima pristupaju lekari, poslodavci i Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Umrežavanje kartona

Postoji i ideja da se elektronski kartoni umreže, odnosno da lekari iz jedne ustanove mogu da vide karton pacijenta koji se leči u drugoj ustanovi.

Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a, kaže da Ministarstvo zdravlja potpuno ide u tom pravcu i dodaje da su dobili prezentaciju kako će taj elektronski zdravstvenio karton izgledati u budućnosti.

„Mi kao građani, kada odlazimo kod lekara, kod izabranog lekara, on naravno vodi vaš zdravstveni karton, ali vas onda upućuje kod lekara specijaliste. Ti ljudi nemaju uvid u vaš osnovni zdravstveni karton. Često nosite te papire od jednog lekara do drugog, zbog toga što je nedostajao jedan centralni sistem u kojem će se nalaziti svi podaci, sve informacije o vama kao pacijentu i koji će biti dostupni onom lekaru koji vas leči“, navela je Bojovićeva.

Gosti Beogradske hronike kažu da će ove novine olakšati život i lekarima i pacijentima.