Estetska hirurgija nije samo za ulepšavanje, već može i da sakrije ožiljke
Tetovirane obrve, veštačke grudi, manji nos – estetska hirurgija nije uvek potreba zdravih da se ulepšaju. Onima koji se bore sa opakim bolestima često je pomoć da povrate samopouzdanje i zamaskiraju ožiljke koji se vide.
Podeli vest:
Bolest, povrede, operacije, teške životne borbe ostavljaju ožiljke. Različiti smo.
„Ja sam stava lično da ponosno nosim svoje ožiljke jer oni označavaju moju borbu i sve to kroz šta sam ja prošla. Kada neko usled primanja hemoterapije izgubi svoje obrve i želi to da uradi to mi je potpuno u redu. Žao mi je ako nekada društvo u kome se nalazimo utiče na odluke žena, žao mi je što nemamo više kao društvo razumevanja za ljude koji proživljavaju tako neke teške životne borbe“, navodi Nastasja Nedimović.
Neke osobe povlače se u sebe. Estetska hirurgija može da pomogne da ožiljci postanu manje vidljivi, ali i tetoviranje i trajna šminka. Manje su invazivne metode, ne ugrožavaju zdravlje i nije potreban nikakav oporavak.
„Pacijentkinja iz Austrije je napravila divnu tetovažu na zadnjem delu leđa i gluteusa i kamuflirala maltene da se taj ožiljak i ne vidi. I ona je baš u razgovoru rekla – Mnogo mi se to doktore videlo, ali ja sam sad prosto zaboravila da imam ožiljak tako da se ja ponosim sa tom mojom tetovažom. Koliko je to promenilo u nekom njenom odnosu prema ožiljku koji je ona imala i to je po meni, gledajući sa nekog medicinskog aspekta, sasvim opravdano“, kaže specijalista plastične, estetske i rekonstruktivne hirurgije, Milomir Gačević.
Trajna šminka i tetoviranje ne preporučuju se za ožiljke nastale od opekotina ili usled presađivanja kože, kažu stručnjaci.
„Takva koža nema elemente klasične ili rekao bih, dobre kože, takva koža ima samo jedan do dva sloja epidermisa i malo derma i takva koža ne može u sebe da prihvati dovoljnu količinu tih boja koje treba naneti, već šta se dešava, prosto se razlije i ne može se napraviti taj mozaik ili pravilan oblik. Tako da to jeste problem i često ja ne preporučujem kod takvih ožiljaka to da se radi“, objašnjava Gačević.
Ništa ne treba preduzimati bez preporuke lekara, najmanje šest meseci od stavarnja ožiljka, a najbolje je da prođu dve godine.
Saloni u kojima se ovi zahvati rade moraju biti licencirani kako bi pacijenti bili sigurni da neće biti nikakvih posledica po njihovo zdravlje. Šta god da odlučite, da ih sa ponosom nosite ili da ih sakrijete, svaki ožiljak je priča za sebe i svedok borbe i pobede, a toga se ne treba stideti.
Podeli vest:
