EU najavila izgradnju fabrike veštačke inteligencije u Srbiji

Tu vest je otvarajući investicioni forum „Zapadni Balkan – EU“, koji je održan u Tirani, objavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasivši da će ta postrojenja biti izgrađena u Srbiji i Severnoj Makedoniji, piše NIN.

Stručnjaci ističu da će otvaranje centra za razvoj veštačke inteligencije na našim prostorima biti velika podrška i podstrek za rad i unapređenje aktivnosti srpske privrede.

Pojedini eksperti pozdravljaju težnju Brisela da se Srbija integriše u EU lance snabdevanja, ali s druge strane ističu da je politika Evropske komisije neujednačena jer se, primera radi, povećavaju kvote i uvode sankcije kada je reč o izvozu čelika iz naše zemlje. Izjava Ursule fon der Lajen očekivano je privukla pažnju javnosti, ali istovremeno nametnula i pitanje čemu u suštini služe „AI fabrike“ o kojima je govorila.
Čemu služe „AI fabrike“?

Reč je o centrima za obradu i razvoj podataka, trening algoritama i primenu veštačke inteligencije u privrednom sektoru. „AI fabrika“ se sastoji od data centara, razvojnih laboratorija i infrastrukture za mašinsko učenje, koja zahteva visoku propusnost podataka i stabilne energetske izvore.

Plan Brisela je da do kraja 2026. godine širom Starog kontinenta bude izgrađeno 15 fabrika veštačke inteligencije i nekoliko antena koje će biti povezane sa superkompjuterima optimizovanim za veštačku inteligenciju i povezane sa centrima za njen razvoj. Upravo jedna od takvih antena nalaziće se na teritoriji Srbije. Antena je u suštini svojevrsni hab, odnosno lokalna pristupna tačka povezana sa glavnim centrima za veštačku inteligenciju, to jest „AI fabrikama“, koje obezbeđuju daljinski pristup resursima.

„To će omogućiti kompanijama u svih šest zemalja Zapadnog Balkana da se povežu sa AI fabrikama. To znači da će kompanije sa tog prostora moći da pristupe evropskoj infrastrukturi veštačke inteligencije“, istakla je Ursula fon der Lajen.

Ona je podsetila da je pre deset godina Evropa zaostajala u globalnoj trci za računarskom moći, sa samo jednim superkompjuterom među deset najboljih na svetu dok danas, zahvaljujući strateškim ulaganjima, ima četiri takva superračunara u vrhu svetske liste, koji se koriste za razvoj evropskih rešenja u oblasti veštačke inteligencije.

Predsednica Evropske komisije je istakla da EU širom kontinenta uspostavlja mrežu „AI fabrika“ u kojima kompanije i startapi mogu razvijati, trenirati i primenjivati modele veštačke inteligencije nove generacije.
Zašto je EU izabrala da u Srbiji izgradi „AI fabriku“?

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić za NIN kaže da je potpuno logično što je EU izabrala upravo našu zemlju za izgradnju „AI fabrike“.

„Srbija prednjači kada je reč o razvoju veštačke inteligencije u regionu. U Novom Sadu postoji i Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije koji je pokrenula država. Otvaranje tog centra na našim prostorima je veoma značajno za kompanije koje će na taj način dobiti priliku da unaprede svoje poslovanje primenom veštačke inteligencije i implementiraju napredne tehnologije“, objašnjava Stanić.

Sagovornik beogradskog lista ističe da iako Evropska unija pomaže razvoju srpske privrede, sa druge strane praktikuje poteze koji dovode do neujednačenog pristupa prema našoj zemlji.

„Lepa vest za Srbiju je svakako da će na našim prostorima biti izgrađena AI fabrika, ali sa druge strane nije nimalo povoljno to što Brisel namerava da nam smanji kvote i poveća carine za izvoz čelika. Umesto toga, bilo bi poželjno da EU ujednači svoju orijentaciju prema Srbiji bar kada je reč o ekonomiji“, smatra Stanić.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da bi Evropska unija trebalo konkretnije da predoči kakvu konkretnu korist srpskoj privredi donosi to što će „AI fabrika“ biti podignuta na našim prostorima.

„Evropa znatno kaska kada je reč o investicijama u razvoj IT sektora i veštačke inteligencije u odnosu na SAD i Kinu. Čini mi se da je izgradnja ‘AI fabrika’ pokušaj da im se na taj način približi“, smatra ovaj sagovornik NIN-a.