EU zabranila plastične tanjire, slamke i pribore za jelo – koliko je Srbija daleko od takve odluke
Podeli vest:
U zemljama članicama Evropske unije ovog meseca na snagu je stupila zabrana proizvodnje i prodaje jednokratnih plastičnih proizvoda poput tanjira, pribora za jelo, štapića za uši. Na plastiku, koja se ne reciklira, uveden je i porez. Šta se još preduzima da se potrošačima skrene pažnja na značaj reciklaže?
Desetak plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu čine više od polovine otpada na evropskim plažama. Koriste se nekoliko minuta, a trajno zagađuju reke, mora i zemljište. I zato su u Uniji zabranjene.
I naše reke pune su plastike. Prema izveštaju Agencija za životnu sredinu na tržište Srbije se godišnje plasira oko 100.000 tona plastične ambalaže.
„Normalno da treba da usaglašavamo naše zakonodavstvo sa EU, moramo uvažavati naše specifičnosti. Moramo naći jedno rešenje da se taj otpad pravilno sekundarno odvaja i šalje na reciklažu“, navodi Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS-a.
Kako motivisati potrošače da ne bacaju flašice i limenke
Za sada nemamo sistem sakupljanja, a sudeći po slikama sa ulica i reka, imamo razvijen sistem rasipanja otpada. Iako u Beogradu ima dosta kontejnera, smeće se baca svuda. Na ulicama i u rekama najviše je flašica i limenki koje je lako sakupiti i reciklirati.
Lako je i motivisati potrošače da ih ne bacaju tako što će, kao što se to već radi u mnogim zemljama, kroz depozitni sistem dobijati novac za njih. U Kragujevcu i u Beogradu za sada su na nekoliko mesta postavljeni reciklomati.
„Mislim da bi bilo odlično da ovakvi aparati postoje u svim prodavnicama.Na taj način bi mogli da dobijemo nekakve bonove za korišćenje u toj prodavnici“, navodi jedan od anketiranih građana.
Oni koji plasiraju proizvod, morali bi da brinu o otpadu
Po principu zagađivač plaća, oni koji plasiraju proizvod morali bi da brinu i o sakupljanju otpada, ali i o dizajniranju ambalaže na način da bude reciklabilna.
„Postavlja se pitanje zašto veliki broj pakovanja uopšte nije reciklabilan, pa tako u Srbiji recikliramo pet ambalažu, limenke, staklenu ambalažu, i kartonsku i papirnu ambalažu. Međutim, sve drugo što su kompozitni materijali od plastike ili drugi materijali za koje ne postoji tretman mi odlažemo na životnoj sredini. Prvi korak je eko dizajn“, navodi Kristina Cvejanov, „Inženjeri zaštite životne sredine“.
Ministarstvo zaštite životne sredine pre dve godine najavilo je zabranu jednokratne plastike i uvođenje depozitnog sistema, ali na to se još čeka.
U zemljama članicama Evropske unije ovog meseca na snagu je stupila zabrana proizvodnje i prodaje jednokratnih plastičnih proizvoda poput tanjira, pribora za jelo, štapića za uši. Na plastiku, koja se ne reciklira, uveden je i porez. Šta se još preduzima da se potrošačima skrene pažnja na značaj reciklaže?
Podeli vest:
