Eutanazija – velika etička dilema : Kršenje Hipokratove zakletve ili pravo pacijenta na dostojanstvenu smrt?

Advokatica Marina Mijatović kaže da je eutanazija dozvoljena u mnogim evropskim državama poput Holandije, Belgije, Španije, Švajcarske, Portugalije, ali i u SAD. Navela je da se sada govori i u Francuskoj o uvođenju jedanog oblika eutanazije.

„Nekako se najviše priča o Holandiji koja je prva počela da primenjuje eutanaziju. Međutim, ta procedura oduvek postoji, samo nisu postojale jasne procedure. Srbija nema pravni okvir o eutanaziji. Debatuje se o tome već petnaest godina. U nacrtu Građanskog zakonika postoji jedna norma koja kaže da možemo da uvedemo eutanaziju. Ta norma kaže da bi trebalo detaljnije urediti kompletnu proceduru nekim drugim zakonom“, rekla je Mijatović u emisiji „Hajde da razgovaramo“ na Euronews Srbija.

Dodaje da je reč o složenoj proceduri, jer se uvek priča o zloupotrebama. Napominje i da zloupotrebe ne smeju biti argumentacija da zbog toga „ne usvajaju zakoni“.

„Što se tiče Srbije mislim da ne moramo da čekamo usvajanje Građanskog zakonika, jer je pitanje da li će ikada do toga doći. Medicina i pravo se razvijaju. Razvijaju se društva. Mislim da bi trebali što pre da usvojimo taj zakon, da imamo regulisano ovu oblast. Kod nas po Krivičnom zakoniku i Zakonu o pravima pacijenata zabranjena je eutanazija, bilo koji oblik“, navela je ona.

Dodaje da je najveći problem u Srbiji što se ne vidi pacijent i njegove potrebe. Takođe, dosta je i lekara protiv te procedure.

„Smatram da svako od nas ima pravo da odlučuje o svom životu, zdravlju i načinu umiranja. Kada kažemo eutanazija mislimo samo na smrt. To je, zapravo, dostojanstveno umiranje. Pacijent razgovara sa lekarima, dobije precizne informacije, pravne procedure treba da bude precizno definisano zakonom, podzakonskim aktima“, navela je ona.

Koje su zloupotrebe?

Kada su u pitanju zloupotrebe kod eutanazije, Mijatović kaže da se najviše misli na imovinsko pravna pitanja.

„Zapravo, ukoliko bi pacijent bio u besvesnom stanju, šta bi se desilo kada neko drugi iz porodice odlučuje o njegovim pravima. Zakon o pravima pacijenata je generalno osnova za prava pacijenata. Norme iz tog zakona se mogu primeniti i na konkretne situacije“, rekla je ona.

Podseća da je to Zakon iz 2013. godine i da većina građana nije upoznata šta im omogućava.

Neurolog, prof. dr Tihomir Ilić kaže da je eutanazija filozofsko- etička dilema, a ne samo medicinska. Često je, kako kaže, obavezujući uslov da se radi o terminalnoj bolesti sa izvesnim smrtnim ishodom, što nije slučaj devojke iz Holandije.

„Mi mentalne bolesti doživljavamo kao nešto što je odvojeno od naše fizičke strukture, a nije tako. Prema mom shvatanju medicine, reč je o telesnoj bolesti. Međutim, ona ne učestvuje u određenju izvesnog smrtnog ishoda. Depresuja u tom aspektu nije fatalna bolest“, pojasnio je on.

Napominje da je danas za eutanaziju dovoljno da je bolest neizlečiva i da pacijent trpi nepodnošljivu patnju. To ne mora biti samo kancerski bol, već može biti i ovakva duševna patnja.

„Stručna medicinska zajednica je na ovom pitanju veoma podeljena. Stvorena je tenzija između naše obaveze da ublažimo patnju i dužnosti da sačuvamo život. Naime, u orginalnoj verziji Hipokratove zakletve stoji da nikome neću, čak i ako me zamoli, prepisati smrtnosan otvor ili dati savet koji može prouzrokovati njegovu smrt. U savremenoj verziji se ovo tumači drugačije. Tumači se da se ovakvim činom milosrđa omogućava pacijentu da okonča nepodnošljivu patnju i da se time smanjuje šteta po njega“, pojašnjava Ilić.

U tradicionalnom shvatanju medicine smatra se da lekar ne sme da učestvuje u prekidu života i to je suštinski prigovor ovakvim postupcima.