• Falsifikovani keks, čokolade, šamponi, deterdženti – koliko je opasno ako ne prepoznamo kopiju

    Nakon što je razbijen lanac distribucije falsifikovanog keksa, deterdženta i šampona za kosu, postavlja se pitanje koliko je takvih proizvoda na rafovima i tezgama. Problem je u tome što ih nije lako prepoznati. Proizvođači se trude da kopija što više liči na original i da se što više i duže prodaje, kaže direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević. Zbog toga, ističe, najčešće nije reč o proizvodima opasnim po zdravlje.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Falsifikovani keks, čokolade, šamponi, deterdženti – koliko je opasno ako ne prepoznamo kopiju
    Foto: Pixabay

    Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević kaže za RTS da je teško da građani sami uoče da je neki proizvod kopija, jer su i digitalna štampa i oprema za falsifikovanje danas znatno kvalitetniji, a realtivno lako dostupni i povoljni.

    “Jako je teško, pošto mi sve te proizvode kupujemo po vizualnom, po ambalaži. Znate, kad kupite keks, sećate sa onog znaka koji ste videli, koji ste prepoznali, čak i ako je reč o nekoj svetlijoj ili tamnijoj nijansi“, kaže Stevan Blagojević.

    Moguće je, dodaje, da ambalaža bude od, recimo, tanjeg kartona – ali je pitanje koliki broj ljudi opipava ambalažu.

    “Duboko sam uveren da veliki marketi, odnosno veliki dobavljači, ne mogu primiti takvu robu, jer nemaju poreklo iz fabrike… To se uglavnom dešava na pijacama i manje proverenim mestima. U radnjama teško, jer se radnje danas ne snabdevaju kao ranije da poslovođa zove fabriku, nego to ide iz centralnog magacina koji nabavlja samo od proizvođača, iz njegovog kamiona, u nekom zakazanom terminu”, kaže Blagojević.

    Što se tiče analize falsifikovanog keksa, deterdženta i šampona, čiji je lanac proizvodnje razbijen, Blagojević ne očekuje da će u njima biti sastojaka opasnih po zdravlje.

    “Ako neko napravi mnogo veliki problem, to se neće prodavati, a njima je svakako cilj da se to prodaje godinama. Malo lošijeg kvaliteta, ali se recimo na pijacama godinama prodaje“, kaže Blagojević i naglašava da je gotovo neverovatno da bi zbog konzumiranja takvih proizvoda nekome bio ugrožen život.

    Objašnjava da se falsifikati od originala uglavnom razlikuju po efikasnosti, odnosno po intenzitetu osobina.

    “Deterdžent neće oprati, neće skinuti najteže fleke… Taj keks neće možda imati baš divan ukus vanile, kao što smo navikli. Biće nešto slično, ali neće biti takav ukus, jer se za to kupuju neke skupe komponente… Svako tu ima cilj da zaradi, da ne plati poreze, ali i da ostane na tržištu”, kaže Blagojević.

    Ističe da su brendovi koje je neko gradio godinama podložni falsifikatima, jer je to najlakši način da se lako zaradi novac.

    “Nije cilj da proizvod bude toliko loš da se raspadne, jer će onda svi to znati i neće više kupovati“, kaže Blagojević.

    Koliko proizvod može biti štetan – zavisi od toga kako se koristi

    Koliko sastojci nekih proizvoda mogu biti štetni zavisi od toga na koji način se taj proizvod konzumira.

    “Prva stvar je da li se to što kupujete ispira sa vas – da li je za kupanje ili ostaje na vama kao šminka. To je velika razlika… Kada ste farbali kosu, to vam uđe u kožu. To je direktna intoksikacija. Kad koristite sapun, koji se ispira za par sekundi, tu ne znam šta da je, za par sekundi ne može biti opasno“, kaže Blagojević.

    Šta je sa bananama

    Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju objašnjava da i pri kupovini voća i povrća moramo biti svesni da u njima ima hemije.

    “Ako hoćete da bude paradajz u februaru, u njemu mora biti hemije. Svi hoće paradajz u februaru. Hoće za Novu godinu paradajz, hoće krastavac, hoće sve. Ako je tako, imaćete uvek hemiju. To treba narod da shvati. Ne može bez hemije“, kaže Blagojević.

    Objašnjava i zašto zelene banane promene boju za noć nakon što ih donesemo iz prodavnice.

    “Banane su bile u hladnjaku na četiri stepena i čim ste ih stavili na višu temperaturu, tada one sa nekim etinoloksidom rade“, kaže Blagojević.

    Ističe da držanje povrća ili voća u vodi ili sodi bikarboni ne izvlači pesticide, kako su nas neki na društvenim mrežama naveli da poverujemo.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Počinje prvi upisni rok na Univerzitetu u Beogradu

    Prvi upisni rok na fakultetima Univerziteta u Beogradu počinje u sredu 19. juna prijavljivanjem kandidata, a završava se poslednjim danom upisa primljenih 12. jula. Na 107 studijskih programa za […]

    31. Festival evropskog filma Palić od 20. do 26. jula

    31. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 20. do 26. jula 2024. godine, na Paliću i u Subotici. Na ovogodišnjem festivalskom izdanju publika će biti u prilici da pogleda više […]