Fiksna plata, a cene sve više – hrana „pojede“ najveći deo kućnog budžeta

Dok hrana i bezalkoholna pića zauzimaju najveći udeo u kućnom budžetu, na samom dnu liste nalazi se obrazovanje, što otvara mnogo pitanja o našim prioritetima, mogućnostima i životnom standardu.

Fiksna plata, a cene sve više

Dušan Uzelac sa sajta „Kamatica“ kaže za RTS da je pokazatelj inflacije statistički podatak da je nekada četvrtina novca odlazila na hranu, a danas je to trećina budžeta.

„To je, u stvari, pokazatelj inflacije – kada imamo fiksnu platu, a sve oko nas poskupljuje. To se ne vidi u prvi mah, ali se iz meseca u mesec vidi nedostatak za neke stvari koje smo doskoro mogli da priuštimo“, naveo je Uzelac.

Osvrćući se na statistiku potrošnje hrane po domaćinstvu, Uzelac kaže da se ne možemo osloniti na te podatke, jer je to individualna stvar.

„Primećuje se promena potrošačkih navika. Ta navika da trošimo drugačiji oblik hrane utiče na budžet. Primera radi, nekada su se pilići kupovali u komadu, danas se kupuju obrađeni, koji su uvek skuplji zbog usluge obrade, tako je i sa drugim stvarima“, objašnjava Uzelac.

„Tihi ubica“ vrednosti novca

Ističe da inflacija tiho degradira vrednost novca i da je jedini način da se s njom izbori to da „trčimo brže nego što ona ide“.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe da je za društvo poražavajuće da u nekim domaćinstvima i po pola prihoda odlazi na hranu.

„To nam prosto govori o situaciji gde mi ne obraćamo pažnju na ostale životne potrebe. Kada pričamo o hrani, ja ne mogu da se otmem utisku da živimo u paralelnom svetu u kom se ne isplati domaća proizvodnja“, objašnjava Nikolić.

Nadovezujući se na statističke podatke, Nikolić kaže da je, po njegovom mišljenju, potrošnja hrane po domaćinstvu zapravo veća.

„Brojke koje se uzimaju, one su za potrebe statistike. To je naučna metodologija koja se koristi za određivanje parametara. Međutim, kada se vratimo realnom životu, drugačije su nam potrebe. Ja bih voleo da mi, i kada kupimo to što kupimo novcem kojeg ima sve manje, da zaista dobijemo određeni kvalitet za svoj novac“, navodi Nikolić.

Postoji li rešenje

Uzelac objašnjava da se sve češće ljudi odlučuju na podizanje gotovinskih kredita kako bi nadomestili rupe u kućnom budžetu koje je napravio rast cena.

„To nije trajno rešenje, trajno rešenje bi bilo povećati zaradu. Ali, sa druge strane, veliki je izazov jer trgovinski lanci imaju bolju i jaču poziciju od svakog potrošača u Srbiji“, ističe Uzelac.

Zoran Nikolić kaže da, kada su u toku nedelje popusta, treba prvenstveno uporediti cene.

„Mi kao potrošači nemamo razvijenu svest da cene zapravo ne moraju biti onakve kakvima se prikazuju, to su ti silni popusti, bleštave cifre iz izloga, nude nam sve za određenu cenu, ono što nama treba je odupiranje. To je vid naše borbe protiv ovakvog tržišta“, zaključio je Nikolić, dodajući da je ključ ipak u planiranju kupovine.