Filipović: Do 2030. godine veliki broj trenutno važećih pesticida biće povučen sa tržišta

U okviru serijala „O štetnosti pesticida” obišli smo sela u okolini Pirota i Pančeva, razgovarali sa proizvođačima, ali i kupcima, kao i sa stručnjakom iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja ,,Dr Josif  Pančić”.

U prethodnom tekstu sagovornica nam je bila Nataša Petrović iz Dolova koja za svoje domaćinstvo kupuje pretežno na pijacama od malih proizvođača, a u ovom poslednjem tekstu sagovornik nam je dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif  Pančić”. Filipović je potpredsednik UO Nacionalne Asocijacije za razvoj organske proizvodnje „Serbia organika“. Stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti organske proizvodnje i primene organskih metoda. Objavio je oko 320 naučnih radova, oko 280 stručnih radova i tekstova koji se tiču održivih sistema proizvodnje sa naglaskom na organsku proizvodnju. Od 2018. godine član je radne grupe za izradu i ažuriranje Liste sredstava za zaštitu bilja i Liste sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta koja se mogu koristiti u organskoj proizvodnji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Osim aktivnih materija koje suzbijaju bolesti i štetočine, pesticidi sadrže i neaktivne materije koji obezbeđuju delovanje aktivnima, a oni su često nedovoljno „vidljivi“ u zakonskim odredbama iako nose rizik za zdravlje, pa upravo iz tih razloga prvo pitanje je da li pesticide koje se danas koriste možemo podeliti u dve grupe – dobre i loše i šta ih razlikuje?

– Pesticidi su proizvodi hemijskog ili biološkog porekla koji se koriste za suzbijanje bolesti i štetočina u poljoprivrednoj proizvodnji. Oni se sastoje od aktivne materije (u sastavu može biti jedna ili više a. m.) i koformulanata. Aktivna materija je materija koja direktno deluje na primer određenu bolest ili štetočinu, a koformulanti su ostali sastojci koji ulaze u sastav pesticida, kao na primer emulgatori, okvašivači, razređivači, nosači, punioci, antipenušavci, UV protektanati i drugi. Oni su u sastavu pesticida, pre svega zbog poboljšanja dejstva samog pesticida i kao takvi obezbeđuju njihovu optimalnu pripremu (rastvaranje preparata u vodi), primenu (prskanje, lepljenje na list, usvajanje od strane biljke) i delovanje. Bez njih, aktivna materija ne bi mogla da ostvari pun efekat. Važno je naglasiti da će do 2030. godine u skladu sa važećim EU regulativama veliki broj trenutno važećih pesticida (oko 50%) biti povučen sa tržišta. A kao alternativa, će sve više biti u upotrebi pesticidi biološkog porekla ili tkz. biopesticidi. 

Koliko su poljoprivrednici edukovani o pravilnoj upotrebi pesticida, odnosno da li poštuju uputstva za upotrebu?

– Jesu, ali ta edukacija mora biti stalna, zato što se i pravila u vezi korišćenja pesticida i đubriva stalno menjaju, pa s tim u vezi i sami poljoprivredni proizvođači, ali i svi ostali koji koriste ove vrste proizvoda se moraju konstanto edukovati, bukvalno „od njive do trpeze“.

Koje su posledice za same proizvode ali i po obradivo zemljište ukoliko se pesticidi nepravilno upotrebljavaju (ili se upotrebljavaju oni zabranjeni)?

– Posledice neadekvatnog korišćenja hemijskih pesticida i mineralnih đubriva su više nego zastrašujuće. Pre svega, učestala i neadekvatna upotreba hemijskih pesticida u poljoprivredi doprinosi zagađenju zemljišta, vode i vazduha i gubitku bioraznolikosti (biodiverziteta) te pored navedenog, može naštetiti neciljanim biljkama, insektima, pticama, sisarima i vodozemcima. S tim u vezi, npr. Evropska Кomisija je usvojila ,,Evropski zeleni plan“  i nekoliko strategija koje uređuju ovu oblast. Ovde ćemo pomenuti samo neke od strategija. Prva je Strategija EU za zemljište, potom strategija „Od njive do trpeze – za pravedan, zdrav i ekološki prihvatljiv prehrambeni sistem“, strategija „Za bioraznolikost do 2030. godine sa ciljem vraćanja prirode u naš život“ i „Strategija održivosti u oblasti hemikalija – Prelazak na netoksičnu sredinu“. Navedene strategije se međusobno dopunjuju i udružuju prirodu, poljoprivrednike, preduzeća i potrošače u potrazi za konkurentno održivom budućnošću.

Kako smanjiti negativan uticaj pesticida odnosno postoji li prirodna zamena za pesticide i koja?

– Upravo u prethodnom odgovoru, se „krije“ odgovor i na ovo pitanje. Ukoliko se primenjuju na primer gorenavedene strategije, smanjiće se i negativan uticaj pesticida na životnu sredinu, zemljište i zdravlje ljudi i živih mikroorganizama, ali i očuvati plodnost zemljišta.  S druge strane, primenom organskih metoda kao što su primena višepoljnih plodoreda, konzervacijska obrada zemljišta, tehnologija pokrovnih useva, zeleni ugar, primena cvetnih pojaseva, malčiranje, kompostiranje i dr. smanjiće se i upotreba pesticida. Takođe, na tržištu je sve više bioloških pesticida i polako se i zbog zahteva tržišta, proces tranzicije sa hemijskih na biološke pesticide kao takav uveliko dešava.

 Na koji način se sprovodi kontrola proizvodnje semena i sadnog materijala i zašto je to važno?

– Pravilnom kontrolom semenskih useva, dobija se seme i sadni materijal visokog kvaliteta i „održava“ seme i semeneki usev/zasad za naredne sezone. Pravilnom kontrolom semena se utvrđuju uslovi koje semenski usev određene vrste i kategorije mora zadovoljiti u pogledu: preduseva na parceli na kojoj je zasnovana proizvodnja semenskog useva, prostorne izolacije semenskog useva od druge semenske parcele ili merkantilnog useva i samoniklih biljaka drugih vrsta koje se lako ukrštaju sa biljkama semenskog useva, utvđivanje identiteta i genetske čistoće sorte, prisustvo u usevu drugih vrsta gajenih biljaka i slično. Stručnu kontrolu semenske proizvodnje, obavlja stručno lice sa najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima kontrole i položen stručni ispit.

– Šta pokazuje stalni monitoring kada je reč o merama kontrole tj. zaštite bilja?

U EU nedavno je obavljeno istraživanje koje je pokazalo da je u toku protekle decenije značajno povećana kontaminacija voća i povrća sa najtoksičnijim pesticidima u zemljama članicama. Kod nekih vrsta kao što je na primer kivi koncentracija pesticida u plodu za osam godina je povećana osam puta, kod ploda trešnje u istom vremenskom intervalu za dva i po puta, što je više nego alarmantno. Kakva je situacija u Srbiji i kolika je koncentracija pesticida ili teških metala u voću i povrću ne postoje javno dostupni podaci. Ono što se zna da i sami proizvođači kažu da imaju voće i povrće „za pijacu“ i „za kuću“. Poražava i činjenica da se neke od gajenih voćnih i povrtarskih vrsta u toku sezone tretiraju pesticidima 20 i više puta. S tim u vezi, veoma je važno edukovati i kontrolisati poljoprivredne proizvođače za adekvatno korišćenje pesticida i mineralnih đubriva. Pesticidi su kao takvi najveći problem za same poljoprivredne proizvođače. Prilikom tretiranja oni su direktno izloženi velikim koncentracijama pesticida, a štetnost koji oni mogu prouzrokovati je mnogo veća po njihovo zdravlje, nego po zdravlje potrošača. Nažalost, neretko smo svedoci da neadekvatno korišćenje sintetičkih pesticida izaziva neke od najtežih bolesti, kao što su karcinomi, hormonski poremećaji, problemi sa disanjem i sl. S druge strane, veoma se često čuje da se neadekvatnom upotrebom pesticida dešava pomor pčela, koje su veoma bitne za funkcionisanje živog sveta u obliku, kakvog danas poznajemo.

*Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Osim aktivnih materija koje suzbijaju bolesti i štetočine, pesticidi sadrže i neaktivne materije koji obezbeđuju delovanje aktivnima, a oni su često nedovoljno „vidljivi“ u zakonskim odredbama iako nose rizik za zdravlje, pa upravo iz tih razloga prvo pitanje je da li pesticide koje se danas koriste možemo podeliti u dve grupe – dobre i loše i šta ih razlikuje?