Firme iz Srbije u ofšor zone prošle godine iznele milijardu evra

Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše novca je otišlo u Hong Kong (806 miliona evra), zatim u Singapur (170 miliona evra) i Britanska Devičanska Ostrva (24 miliona evra), piše „Blic biznis“.

 

Milioni evra istovremeno su prebacivani i u Liban i Lihtenštajn, a na spisku zemalja sa čijim sistemima su sarađivale srpske firme su i Panama, Maršalska ostrva, Dominikana, Sejšeli…

 

Najveći deo plaćanja su obavila preduzeća iz metalne industrije, 26 odsto. U ofšor zone su novac iznosila i preduzeća koja se bave rudarstvom (13 odsto), firme za proizvodnju računara i periferne opreme (8 odsto) i za trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (9 odsto), portvrdili su u Narodnoj banci Srbije.

 

„Rast platnog prometa sa Hong Kongom u poslednjih pet godina velikim je delom rezultat direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva“, napomenuli su u centralnoj banci.

 

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za „Blic biznis“ da se takozvani poreski rajevi najčešće povezuju sa nekim nelegalnim transakcijama, pranjem novca ili protivzakonitim aktivnostima, ali da postoje i kompanije koje tamo regularno posluju.

 

„One se odlučuju za sedište u navedenim zemljama zato što imaju brojne pogodnosti, poput manjih poreza ili nižih provizija prilikom transakcija. Zato su i mnoge poznate svetske firme poslovale preko nekih ‘poreskih rajeva’, recimo Luksemburga, a mnogi bogati pojedinci odlučuju da porez plaćaju, na primer, u Monaku i to je sasvim u skladu sa propisima“, objasnio je.

 

Stručnjak za strane investicije, Milan Kovačević, objašnjava za „Blic biznis“ da Luksemburg u koji je prošle godine iz Srbije prebačeno oko 500 miliona evra ima nekoliko specifičnosti. Najpre navodi Zakon o privrednim društvima, ali i poseban Zakon o holdinzima, koji, kako kaže, „daju dosta zanimljivih mogućnosti“.

 

„Kroz te zakone se recimo omogućavaju dobri uslovi da neko ko ima veću grupaciju osnuje holding tu, a onda ima preduzeća po drugim državama. Inače u poslednje vreme postoji snažan pritisak javnosti, pa i na međunarodnom nivou pokušavaju da nađu neoporezovani ili prljavi novac. Pošto ga količinski Luksemburg ima mnogo onda su sigurno počeli da pretresaju i tu zemlju. Ali jednostavno ta zemlja ima određene pogodnosti za sedišta kompanija“, ističe Kovačević.

 

Kako dodaje, čak su jedno vreme glavna stavka u budžetu Luksemburga bili porezi na bankarstvo i transfere.