Formiran pravni tim za pomoć žrtvama ginekološko-akušerskog nasilja: Potrebno sistemsko rešenje
Podeli vest:
Tri pravnice su putem društvenih mreža uputile poziv ženama žrtvama ginekološko-akušerkog nasilja da kontaktiraju njihov tim kako bi ostvarili korak u rešavanju ovog sistemskog problema, piše 021.rs.
Iza poziva stoje pravnice Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković, a kako su navele u objavi na društvenim mrežama, one nameravaju da pruže pravnu pomoć svim zainteresovanim ženama žrtvama nehumanog postupanja u ginekološko-akušerskim zdravstvenim ustanovama Republike Srbije.
„Cilj je da se problem nehumanog postupanja u ginekološko-akušerskim zdravstvenim ustanovama sistemski reši preko nadležnih organa u okviru zdravstvenog sistema“, navele su.
Pravnice su istakle da je važno da prijave budu dostavljene zdravstvenoj inspekciji, što je moguće uraditi i preko pravnog tima.
Žene koje žele da se jave mogu to učiniti na mejl pravnog tima koracizena@gmail.com. Potrebno je da dostave svoje kontakt podatke (ime, prezime i broj telefona) i opis događaja (hronologiju, ustanovu i datum događaja).
Prošle godine je na društvenim mrežama pokrenuta tema akušerskog nasilja, a od tada su mnoge žene podelile svoja iskustva.
Jedna od pravnica u ovom timu Marina Mijatović kaže za 021.rs da ih je ovo, između ostalog, postaklo da formiraju pravni tim, jer „jedno je ispričati priču, a drugo je preduzeti pravne korake“.
„Rešile smo da pokušamo da eliminišemo ovaj problem u okviru samog zdravstvenog sistema. Dakle, nije nam cilj da pokrećemo sudske sporove, već da prikažemo ustanovama, odnosno organima koji su u okviru zdravstvenog sistema, a koji su zaduženi da nadziru rad zdravstvenih ustanova da urade sve što je iz njihove nadležnosti da se ovakva vrsta tretmana eliminiše“, objašnjava Mijatović.
Inspekcija, ističe, ima zakonsku obavezu da reaguje na prijave. U slučaju da reakcija izostane, pravni tim će osmisliti dalju strategiju.
„Ako inspekcija ništa ne uradi to znači da država nije spremna uopšte da zaštiti pacijentkinje. U krajnjem slučaju ostaju nam sudski sporovi“, naglašava sagovornica 021.rs.
Dodaje da je veliki problem to što žene često ne znaju kome da se obrate.
„Problem je i strah. Vi ste u jednom zatvorenom sistemu. Mislim da će ova pravna podrška doprineti da se žene osnaže da nauče kome mogu da se obrate u tim situacijama s tim što u svakom slučaju zdravstvena ustanova je dužna da ukoliko pacijentkinja pita kome može da se obrati da oni njoj daju tačne informacije. Iz razgovora sa ženama imamo podatke da one tu informaciju nisu nikada dobile. Uvek se upućuju ili na načelnika službe ili na pravnika u ustanovi, a ne na prave organe koji imaju dužnost da pomognu pacijentima. Verujem da ćemo doprineti ako ništa drugo onda da tome nekom prvom osvešćivanju i ohrabrivanju žena“, objašnjava pravnica.
Napominje da je ovde reč o zaista sistemskom problemu, jer postoji više od 150 priča koje se u poslednje vreme mogle čuti o nasilju u ginekološko-akušerskim ustanovama.
„Ne možemo pričati o jednom izolovanom slučaju u kom se to desilo. Čak i da je tako, treba posvetiti pažnju tome da se ne desi nijedan takav slučaj, a ovde već pričamo o ozbiljnom broju žena koje su doživele neku vrstu nehumanog postupanja u ginekološkim ustanovama“, ističe naša sagovornica.
Najčešće je problem u samom tretmanu, priča Mijatović.
„Pacijentkinje prvo ne dobiju nikakvu informaciju šta će im se raditi. Onda i kada se žale na primer na bolove, kada traže da im se daju sredstva za umanjenje bolova, one ih ne dobiju. To su neke povrede prava koje su najtipičnije“, tvrdi.
Tu je i pitanje pojedinih zastarelih medicinskih tretmana u Srbiji.
„Istraživali smo i shvatili smo da se tretmani koji se primenjuju u Srbiji ne primenjuju u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj… Srbija bi morala da unapredi i odnos prema pacijentima i metode koje se primenjuju, što stvarno nije nemoguće„, zaključuje Mijatović.
Istraživanje BIRN-a pokazalo je da su mnoge žene u porodilištima u Srbiji i u drugim zemljama u regionu bile izložene nasilju, verbalnom zlostavljanju i nemaru.
Iako su se mnoge žene koje su učestvovale u anketi žalile na medicinski nemar i stav medicinskog osoblja, jedva tri odsto je uložilo zvaničnu žalbu.
U javnosti je prošle godine odjeknuo i slučaj postupka zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći protiv četiri ginekologa iz vranjskog porodilišta.
Istraživanje „Centra za mame“ objavljeno u januaru 2022. godine svedoči da Srbija nedovoljno brine o kvalitetu nege porodilja i novorođenčadi. Između ostalog, rezultati su pokazali da ženam tokom trudova u većini slučajeva (68,2 odsto) nije bila omogućena sloboda kretanja. Istovremeno, njih 46,2 odsto nije dobilo lekove za ublažavanje bolova, dok 69,9 odsto ispitanica prijavljuje da im nije bio omogućen podoj bebe odmah posle porođaja.
Takođe, istraživanje je pokazalo, ženama u Srbiji se krše i zakonska prava, pa kod njih 69,2 odsto, kod vaginalnog porođaja, nije tražen pristanak za upotrebu instrumenata poput forcepsa i vakuuma. Ženama u Srbiji prilikom porođaja nije bio dostupan ni odgovarajući smeštaj, pokazalo je istraživanje u kojem se navodi da se čak 70,5 odsto njih požalilo na neadekvatnu organizaciju soba za porođaje, a 72,4 odsto na neadekvatnu organizaciju bolničke sobe.
Porodilje se žale i na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom u sobi ili blizu nje, dok je na neadekvatno očišćena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo 48,7 odsto anketiranih žena.
Inače, istraživanja ukazuju da je postraumatski stresni poremećaj nakon porođaja sve češći, a da su simptomi napadi panike, „flešbekovi“, noćne more i osećaj tuge i otuđenosti.
Tri pravnice su putem društvenih mreža uputile poziv ženama žrtvama ginekološko-akušerkog nasilja da kontaktiraju njihov tim kako bi ostvarili korak u rešavanju ovog sistemskog problema.
Podeli vest:
