Gde je čaj skuplji – na Kopaoniku ili Zlatiboru? Na srpskim planinama paprene cene u lokalima
Cene na našim planinama kao da prate visinu snežnog pokrivača, pa kako je sneg veći, tako skaču i cene.
Sve više građana Srbije priča o visokim cehovima i na društvenim mrežama deli fotografije računa i jelovnika iz kafića ili restorana na srpskim planinama, prenosi „Blic“.
Da bismo uporedili cene, najbolje će poslužiti račun iz kafića u kome su gosti pili čaj, ili kako su naglasili „toplu vodu“ s dodatkom.
Na Kopaoniku šoljica ovog napitka košta 330 dinara, dok je na Zlatiboru potrebno izdvojiti nešto malo manje, odnosno 300 dinara.
Pojedine sume su basnoslovne, pa vas čaša soka može koštati i 450 dinara, kafe 350, a mineralne vode neverovatnih 590 dinara.
Za one kojima, dok su na stazi, treba neko malo jače piće, i cena je nešto „vrelija“. Tako za pivo treba izdvojiti 390 dinara, za kuvano vino 370 dinara, viljamovku 450 dinara, pelinkovac 470, a za votku i 990 dinara.
Negde početkom ski-sezone analizirane su cene u jednom lokalu koji posebno vole aktivni skijaši – nekoliko pića uglavnom ćete platiti kao čitav ručak za tri–četiri osobe u određenim restoranima u Beogradu – koji takođe drži velike cene.
Gotova jela prelaze sumu od 800 dinara, dok je pasulj sa rebrima skoro 900, a prebranac sa kobasicom maltene 1.000 dinara. Porcija jagnjetine ispod sača je 1.800, dok je teletina nešto povoljnija. Komad gibanice je 370, a kiselo mleko 250 dinara.
Kada je reč o jelima sa roštilja, osim popularnih ćevapa (s kajmakom ili bez njega), i pljeskavica od 250 grama ima sličnu cenu – 1.100 dinara. Dimljena vešalica je oko 1.300, a domaća kobasica čak 1.400 dinara (250 grama mesa).
S druge strane, Beograđanka M. K. (50) kaže kako je upravo na Kopaoniku nedavno tri pića platila 1.000 dinara. „Ovde nas četvoro odraslih ode na ručak, poručimo miks roštilja, uz pomfrit, lepinje, salate i pića, i sve skupa nas košta 3.000 dinara. Restoran pritom divan, hrana vrhunska“, dodaje.
Da li vlasnici kafića imaju na to pravo?
Kako je ranije rekao sagovornik pri resornom ministarstvu, vlasnik na to ima pravo. Preciznije, može da odredi cenu i 1.000 dinara za kriglu piva, ukoliko za to postoji interes, odnosno isplativost i tražnja, piše Telegraf Biznis.
„Prema Zakonu imaju pravo da formiraju cenu prema sopstvenom nahođenju“, navodi on.
To nije nepoznanica jer kafedžije alkoholne napitke, sokove i vodu prodaju od pet do deset puta odnosno 500 do 1.000 odsto većoj ceni od nabavne, i tako sebi prave profit. Država se uglavnom ne meša da ne bi narušila slobodu tržišta i slobodno formiranje cena. Ali ukoliko bi bila reč o osnovnim namirnicama na primer, ili ako bi skok cena bio drastičan, može iste da ograniči pod određenim uslovima.
Svaki potrošač, s druge strane, ima pravo izbora, može da uđe u kafić, pogleda cenovnik i sam odluči da li mu je prihvatljivo tu da sedne i popije piće. Cene mogu tako da se drastično razlikuju od kafića do kafića, a činjenica je da ih pomeraju sezonski.
„Srbija je slobodno tržište za formiranje cena, tako da ugostitelji nisu limitirani, i imaju slobodu da sami regulišu cene“, navodi pravni savetnik za prava potrošača Marko Dragić.
Cene na našim planinama kao da prate visinu snežnog pokrivača, pa kako je sneg veći, tako skaču i cene.