Gde su u Srbiji najeftiniji, a gde najskuplji stanovi?

U poslednje dve godine cene nekretnina skočile su za oko trideset odsto. Poskupljenje je uslovljeno prvenstveno povećanjem tražnje, i to najpre u velikim gradovima, a zatim se ta situacija preslikala i na manje sredine.

Primer manjeg mesta gde je tražnja za nekretninama naglo porasla je Pirot, pa je novi stambeni kompleks koji Piroćanci žargonski zovu Pirot na vodi unapred rasprodat.

„Pre sedam osam meseci cena je bila 900 evra. Kažem pre sedam meseci jer sad i nemamo slobodnih stanova, a sad kad bi se prodavalo bilo bi sigurno 1000 evra najniža moguća cena“, kaže Boban Mijalković, investitor.

U Subotici se stambeni objekti trenutno grade na 40 lokacija, a cena od oko 1200 evra kvadrata u izgradnji garantovana je samo kad se plati unapred. Traže se i kuće, uglavnom manje kvadrature u centru grada i na Paliću.

„Sad je ulaganje u nekretnine investicija kad ljudi nemaju gde da ulože novac u neke druge aktivnosti. Kupe pa onda rentaju, neki čekaju da cena opet skoči pa da prodaju“, navodi Đuro Gavrić, vlasnik agencije za nekretnine „Top-Tip“ Subotica.

Veće interesovanje za kupovinu, ali i izgradnju stambenih objekata beleži se i u Užicu gde je prošle godine izdato 200 građevinskih dozvola, za trideset više nego u 2020-oj, a interesovanje za gradnju je veće za vangradske sredine.

Predrag Milutinović, načelnik gradske uprave za urbanizam u Užicu objašnjava i zašto: „Veće je interesovanje za druge sredine zbog specifične epidemijske situacije, sad se više gradi u katastarskim opštinama Mokra gora, tu je interesovanje veće.

Među gradovima gde je najpre zabeleženo poskupljenje je Niš gde je sada cena kvadrata, zavisno od lokacije, od 1200 evra za staru gradnju do čak 2000 evra za stanove u izgradnji.

Uporedo sa rastom kupoprodajnih cena poskupeli su i stanovi koji se uzimaju u zakup. Nešto povoljnije može da se prođe sa stanovima koji su u privatnim kućama dok recimo za garsonjeru u centru grada treba izdvojiti najmanje dvesta evra mesečno.

Razlog za ovakva kretanja na tržištu nekretnina, kažu stručnjaci, je što se mnogi odlučuju za takozvanu štednju u kvadratima. Takođe povoljniji su stambeni krediti, a cenu diktira i viša cena repromaterijala i radne snage. Prognoze su da će se tokom godine cene stabilizovati.

„To drugim rečima znači da ne bi trebalo da dođe do ozbiljnijeg drastičnijeg skoka cena, a taj ozbiljniji skok može da bude isključivo rezultat nekih eksternih šokova, ne rezultat naših unutrašnjih ekonomskih i političkih dešavanja“, kaže prof.dr Igor Mladenović, sa Ekonomskog fakulteta Niš. I dodaje: „Dok sa druge strane što se tiče smanjenja cena nekretnina u Srbiji naravno da nažalost za sad ne možemo da očekujemo u ovoj fiskalnoj godini“.

Do stana je trenutno najlakše doći u Majdanpeku, za oko 300 evra po kvadratu. Izuzimajući prestonicu, stanovi su najskuplji u Novom sadu – od 1500 do 3000 evra za kvadrat stare gradnje.

U poslednje dve godine cene nekretnina skočile su za oko trideset odsto. Poskupljenje je uslovljeno prvenstveno povećanjem tražnje, i to najpre u velikim gradovima, a zatim se ta situacija preslikala i na manje sredine.