Globalna autoindustrija u problemima, izazov i pred Srbijom

Pandemija korona virusa smanjiće svetsku ekonomiju za 3,2 odsto, a ekonomska previranja i zastoj prozvodnje u autoindustriji već se negativno odražavaju na automobilska tržišta, navode agencije UN.
Kriza je proizvela brojne zajedničke probleme s kojima se suočava autoindustrija, poput rasta cena, odlaganja isporuke i manjka ljudskih resursa kod dobavljača, kao i skraćenog radnog vremena, navodi se u istraživanju koje je sprovelo Udruženje za upravljanje lancima snabdevanja, nabavkama i logistikom (BME).

Izazovi sa kojima se suočava autoindustrija i problemi na važnim evropskim tržištima odraziće se i na stanje ovog sektora u Srbiji, ocenjeno je na online konferenciji „SEE Automotive – Connect & Supply“, koju je nedavno organizovao Automobilski klaster Srbije.

„Celokupna svetska automobilska industrija je zasnovana na proizvodnim lancima. Velike fabrike automobila su ranije uglavnom u svojim pogonima proizvodile što je moguće veći broj delova, ali pre otprilike 30 godina su promenile sistem rada i preusmerile proizvodnju delova na svoje dobavljače, radi uštede i povećanja efikasnosti svojih pogona“, rekao je direktor Automobilskog klastera Srbije Igor Vijatov.

Dodao da je ovakva filozofija proizvodnje i poslovanja dala dobre rezultate, ali u doba krize, kao što je kriza sa virusom Covid-19, lanci dobavljača su prekinuti.

„Dodatna nevolja je u tome što pandemija nije zahvatila istovremeno ceo svet, pa je još teže uspostaviti normalan lanac snabdevanja prema fabrikama automobila“, kaže Vijatov, navodi se u saopštenju.

Kako bi se odgovorilo na krizu, preduzete su mere aktiviranja rezervnih dobavljača, regulisanja troškova, kao i smanjenja proizvodnje, pokazalo je istraživanje BME koje je realizovano tokom aprila, a obuhvatilo je mala i srednja preduzeća, kao i velike kompanije pretežno iz Nemačke, ali i iz drugih zemalja Evropske unije i Azije.

„U Nemačkoj i Francuskoj se očekuju drastična smanjenja broja zaposlenih, veliki broj dobavljača ima probleme sa plaćanjem. Sektor se i pre pandemije suočavao sa velikim izazovima zbog zaokreta ka elektromobilnosti i digitalizaciji“, istakao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta „Razvoj privatnog sektora u Srbiji“ koji u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje implementira GIZ.

Prema njegovim rečima, prodaja „Fijat-Krajslera“ je pala za 77 odsto, „PSA grupa“ je registrovala pad od 68 odsto, a „Reno“ 64 procenta, a „Folksvagen“ je prošao nešto bolje sa padom od 46 odsto.

Medutim, on dodaje da je, s druge strane, zabeležen pozitivan trend direktnih stranih investicija u ovaj sektor u Srbiji, kao i dolazak kompanija koje investiraju u proizvodnju veće dodate vrednosti, sa većim nivoom znanja i većom kompleksnosti proizvoda.

Osim toga, otvaraju se nove mogućnosti za lokalizaciju proizvodnje i veće uključivanje domaćih kompanija.

Ipak, globalan izazov sa kojim će se u narednom periodu suočiti i automobilske kompanije u Srbiji ukoliko žele da zadrže svoju konkurentnost na međunarodnim tržištima je digitalna transformacija.

„Neophodno je da se kompanije u Srbiji uključe u proces digitalne transformacije, više sarađuju sa naučno istraživačkim institucijama i obrazovnim sistemom i više investiraju u inovacije. Nadamo se da će podrška države u tome biti značajna. Takođe, dobro je što je digitala transformacija u Srbiji prepoznata i našla svoje mesto u važnim strateškim dokumentima tako da kompanije mogu da očekuju značajnu podršku u budućnosti“, smatra Knežević.

Usled krize izazavane pandemijom očigledno je da će se autoindustrija promeniti. Doći će do transformacije ne samo proizvoda već i potreba potrošača, istaknuto je na konferenciji.

Predviđanja su da će potrošači u budućnosti više koristiti uslugu deljenja automobila, te da će manje posedovati sopstvene.

Ovo će uticati na porast potražnje za uslugama mobilnosti automobila, koje će u budućnosti biti mnogo više korišćene i profitabilnije.

Kriza u sektoru autoindustrije koja je dovela do prekida proizvodnje, odlaganja isporuke i u krajnoj liniji smenjenja proizvodnje i prodaje, će svakako ostaviti posledice, a njen dalji razvoj zavisiće od mnogih faktora poput digitalizacije i prilagođavanja promenama i trendovima, a pre svega novim potrebama potrošača.

Pandemija korona virusa smanjiće svetsku ekonomiju za 3,2 odsto, a ekonomska previranja i zastoj prozvodnje u autoindustriji već se negativno odražavaju na automobilska tržišta, navode agencije UN.