Građane kamata za keš kredite košta pola milijarde evra

Kada novac nedostaje, a preko je potreban, bilo da se ulaže u kupovinu stana, opremanje kuće, kupovinu neophodnih stvari za polazak u školu, odlazak na  letovanje ili zimovanje… jasno je da su banke mesto gde se ide. Tamo novca ima, naravno, pod uslovima koje banke propisuju, odnosno novac će biti skuplji za iznos kamate koja se obračunava i zavisi od vrste kredita koji se podiže.

Dakle, iznos koji se banci mora vratiti više je od iznosa koji se od banke pozajmljuje, a da se na uzimanje pozajmice građani Srbije često odlučuju potvrđuje i to što je na osnovu izveštaja za septembar Udruženja banaka Srbije, na kraju tog meseca zaduženje stanovništva dostiglo iznos od oko 1.410 milijardi dinara, što je oko 11,75 milijardi evra. To, svakako, nije malo jer govori da su pozjamice od banaka česte i da svaki stanovnik Srbije, od najmlađeg do najstarijeg, duguje više od 1.500 evra. Srećom, taj iznos nije se znatno povećao u odnosu na avgust jer su u odnosu na taj mesec oni koji su uzimali pozajmice ukupan iznos kredita uvećali za 0,6 procenata.

Da li je to mnogo ili malo – zavisi od tačke gledišta posmatrača, a po rečima Dejana Gavrilovića iz Udruženja potrošača „Efektiva“, zaduženje stanovništva Srbije je na srednjem niovu.  

– Građani Srbije su, u principu, a u skladu sa standardom u našoj zemlji, srednje zaduženi, ali sve više idemo ka sve većem zaduživanju – kaže Gavrilović.

U ukupnom dugu stanovništva je, uz glavnicu, i kamata, koja se razlikuje u zavisnosti od vrste kredita. Najviše koštaju gotovinske pozajmice, a uslovi pod kojima se odobravaju namenski krediti su povoljniji. 

– Teško je precizno reći kolika je prosečna kamata koja se obračunava na stambene kredite u evrima jer se još uvek otplaćuju i pozajmice uzete pre 15 godina, ali bi se moglo reći da je kamata na sadašnje kredite između pet i šest odsto. Kada je reč o gotovinskim kreditima, ima ih i u dinarima i evrima, pa se u zavisnosti od toga i kamata razlikuje, ali je prosek oko 10 do 12 odsto – kaže Gavrilović.

Da većini građana Srbije nedostaje novac kako bi sebi obezbedili nešto više od pukog preživljavanja nije nikakva novost, a dokaz je i to što kad pođu u banku najčešće idu kako bi podigli gotovinski kredit. Naime, od ukupnog duga stanovništva najveći udeo, gotovo polovinu, čine baš gotovinski krediti jer je čak 47,3 odsto takvih pozajmica. Taj procenat u novcu iznosi oko 5,6 milijardi evra. U toj sumi na ime kamate odlazi oko 560 miliona evra, a ukupan dug po glavi stanovnika na ime gotovinskih kredita iznosi oko 800 evra.

Što su rokovi otplate kraći, kredit je skuplji 

Gotovinski krediti su uvek skuplji od drugih i to znaju i oni koji se odlučuju da novac koji im nedostaje nadomeste podižući ove pozajmice.

Naime, reč je o nenamenskom kreditu, odnosno pozajmici koju banka odobrava i daje novac za koji ne pita i ne zna gde će biti potrošen. Gotovinski krediti imaju kraći rok otplate od namenskih i, što su rokovi otplate kraći, krediti su skuplji. 

Nakon gotovinskih kredita, slede stambeni i krediti za adaptaciju, na koje odlazi 42,9 procenata ukupnog iznosa zaduženja stanovništva, odnosno oko pet milijardi evra je iznos za koji su se građani zadužili kako bi imali sopstveni stambeni prostor ili ga adaptirali. Udeo kamate u ovim kreditima je oko 250 miliona evra, a ukupna suma novca na ime stambenih i kredita za adaptaciju podeljena na sve građane Srbiji znači da je svako od nas zadužen za oko 715 evra.  

Kada novac nedostaje, a preko je potreban, bilo da se ulaže u kupovinu stana, opremanje kuće, kupovinu neophodnih stvari za polazak u školu, odlazak na  letovanje ili zimovanje… jasno je da su banke mesto gde se ide. Tamo novca ima, naravno, pod uslovima koje banke propisuju, odnosno novac će biti skuplji za iznos kamate koja se obračunava i zavisi od vrste kredita koji se podiže.