Građani Srbije uvereni da dobro žive – a čime su sve nezadovoljni?

U zemlji u kojoj se nervoza i verbalno nasilje može videti gotovo na svakom koraku, a društvo je ozbiljno polarizovano po više osnova, neobično zvuči podatak da je 66 odsto njih zadovoljno svojim životom, a svega 11 odsto je nezadovoljno.

Ljudi u Srbiji su, kako se navodi u istraživanju istraživačko-izdavačkog centra „Demostat“ najviše zadovoljni radnim mestom ili ako su penzioneri bivšim radnim mestom, međuljudskim odnosima na radnom mestu, stambenim uslovima i opštim kvalitetom života, dok političko stanje ima najveći uticaj na nezadovoljstvo.

Najvažniji razlozi za zadovoljstvo su stambeni uslovi (81%), porodica i porodični život (76%). Zatim slede međuljudski odnosi u firmi u kojoj ispitanik radi ili je radio pre penzionisanja, pa radno mesto, ljudi u ispitanikovoj okolini i njegov društveni život, posao, lični standard i standard njegove porodice.

Kako se navodi, podaci ukazuju na gotovo isključenje politike iz relevantnih činilaca životnog zadovoljstva jer je gotovo nevažna statistička povezanost sa životnim zadovoljstvom, svega dva od 10 slučajeva.

Ranije su na rang listi dominirali oni činioci koji govore o materijalnom statusu pojedinca, a sada je iz te grupe na prvom mesto stan, a standard se nalazi na sedmom mestu, primanja, plata i slično na osmom mestu.

„U novom redosledu, ako je verovati nalazima ovog istraživanja, imamo stambene uslove, porodicu i porodični život, kao i međuljudske odnose u firmi u kojoj ispitanik radi ili je radio (ako je u penziji) – kao tri najvažnija činioca životnog zadovoljstva“, piše u istraživanju Demostata.

S druge strane, kako je navela psihološkinja Sara Kalember, građani se osećaju nemoćno kada je u pitanju uticaj na rešavanje važnih pitanja van pororidice. To, kako navodi, izaziva veliku frustraciju, a postoji izražen osećaj ekonomske nesigurnosti među građanima.

Osećaj nezadovoljstva zamagljuje prave probleme

Apsurd u kome su ljudi dominantno zadovoljni i pored nemoći da utiču na stvari oko sebe, Sara Kalember za portal N1 objašnjava tako, da kada se suočavaju sa ekonomskim pritiscima ili drugim nemoćima „ljudi često skreću fokus na rešavanje ličnih i porodičnih problema umesto da se angažuju po širem društvenom i političkim pitanjima“.

„U situacijama kada se osećaju ignorisano i zapostavljeno od institucija često gube poverenje u vlast. U tom kontekstu životni standard i ukupno zadovoljstvo mogu biti zadovoljeni porodičnim odnosima umesto da se oslanaju i na šira društvena pitanja. Ekonomski problemi i osećaj nezadovoljstva mogu dodatno otežati prepoznavanje izazova koju utiču na životno blagostanje“, smatra Kalember.

Ona ističe da su ljudi promenili prioritete kada je u pitanju sreća, a razlog tome su decenije sličnog života.

„Okrenuli su se sebi i na stvari na koje mogu da utiču“, dodaje.

Kalember kaže da iako paradoksalno, ono što je sigurno je da su ljudi zadovoljni životom.

„Deluje po više odgovora da nisu lagali. To nam pokazuje da građani za standard uzimaju druge stvari a da ne razmišljaju o društvenim stvarima i političkim pitanjima. Slično Maslovljevoj teoriji potreba, odnosno hijerarhiji potreba“, kaže istraživačica Demostata.

Nezadovoljstvo vlastima, institucijama ali i opozicijom

Ispitivanje zadovoljstva i nezadovoljstva radom vlasti u 10 oblasti zaključeno je da prosečno za sve oblasti, gotovo polovina ispitanika – 46% je nezadovoljna, zadovoljna je jedna četvrtina – 25%, dok je 29% dalo odgovore koji predstavljaju mešavinu zadovoljstva i nezadovoljstva.

Narod Srbije je uveren da dobro živi. Čak 66% iskazuje zadovoljstvo životom u celini, a 11% je nezadovoljno; natpolovičan broj naroda (54%) izjavljuje da dobro živi a 11% kaže da loše živi; čak 70% ispitanika kaže da je zadovoljno ukupnim kvalitetom svog života i života svoje porodice, a 8% kaže da je nezadovoljno.

Građani Srbije su nezadovoljni radom u 10 oblasti koje vlast uređuje i organizuje. U proseku nezadovoljno je radom vlasti 46% ispitanika a 25% je zadovoljno. Ispitanici nemaju poverenja u 10 političkih i društvenih institucija. U proseku nepoverenje obeležava 49% ispitanika, dok poverenje ima 22%.

„Da li će narod zadovoljan životom, nezadovoljan radom vlasti i nema poverenja u političke institucije, većinski da se angažuje – na izborima, u protestima i bilo gde, na strani onih koji su na vlasti ili na strani onih koji bi da tu vlast promeni. Mislimo da je to malo verovatno dok su vlast i partije ovakvi kakvi su i dok su opozicione partije ovakve kakve su i organizacije civilnog društva i dok je društvena elita ovakva kakva je“, piše u izveštaju.

Kako se navodi, politički aktivizam naroda dolazi do punog izražaja „kada narod karakterišu jake frustracije činilaca zadovoljstva životom, potom značajno nezadovoljstvo politikom i političarima u raznim oblastima koje političari organizuju i uređuju, i na kraju visokim nepoverenjem u rad i rezultate rada političkih institucija“.

„Sinergetske relacije ova tri sindroma emocija, stavova i eventualno ponašanja, po pravilu generiše spremnost za učešće u relevantnim društvenim akcijama. Ali, ova tvrdnja važi samo za narode sa autoritarnom političkom kulturom“, piše u istraživanju.

Kako piše u istraživanju, od 10 parametara, samo u jednom je zadovoljstvo veće od nezadovoljstva, pa je tako 35 odsto je zadovoljno javnih uslugama – struja, voda, saobraćaj, čistoća, dok je 32 odsto nezadovoljno.