Granica za aflatoksin u mleku se ne spušta još godinu dana

Iz godine u godinu država izbegava da dozvoljenu granicu aflatoksina spusti na 0,05 mikrograma po kilogramu koliko iznosi evropski propisani maksimum. Umesto toga, mleko na tržištu Srbije moći će i dalje da sadrži pet puta veći nivo aflatoksina od onog koji predviđaju propisi EU.

Da će se ponovo prolongirati uvođenje (odnosno vraćanje) strožih propisa kada je reč o sadržini ovog mikotoksina u mleku bilo je jasno još sredinom oktobra, kada je Ministarstvo poljoprivrede objavilo da je, „prateći rezultate na terenu ispitivanjem kukuruza, hrane za životinje i sirovog mleka, a u stalnoj komunikaciji sa službama Ministarstva zdravlja, odlučeno da se kao i ranijih godina, novom izmenom Pravilnika zadrži ista granična vrednost aflatoksina M1 u sirovom mleku od 0,25 μg/kg (mikrograma po kilogramu ) u narednih godinu dana, odnosno do 1. decembra 2025. godine“.

Ministarstvo je tada reagovalo povodom, kako su naveli “informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima da će u Srbiji granična vrednost aflatoksina M1 u sirovom mleku biti spuštena na 0,05 μg/kg“.

Napomenuto je i da proizvođači i prerađivači mleka, fitosanitarna i veterinarska inspekcija „kontinuirano preduzimaju adekvatne mere u cilju smanjenja nivoa aflatoksina M1 u sirovom mleku“ i podseća u kojim državama je propisan viši nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku.

„Standard Komisije za Codex Alimentarius za aflatoksin M1 u sirovom mleku, koji primenjuje trećina zemalja sveta, poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Rusije i drugih zemalja van Evropske unije, ostao je isti i iznosi 0,5 μg/kg“, navelo je tada ministastvo.

Podsetimo, granica od 0,25 mikrograma aflatoksina po kilogramu mleka važila je i tokom 2022, pa je produžena na 2023. a potom i na ovu godinu, a važiće i tokom 2025, do 1. decembra, do kada je, sada i zvanično, izmenama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, odloženo vraćanje granice ove kancerogene materije na evropski maksimalni nivo.

Granica za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku, tako, i dalje ostaje podignuta na 0,25 mikrograma po kilogramu, što je čak pet puta više od evropskog propisanog maksimalnog nivoa za ovaj mikotoksin, koji je i sama Srbija primenjivala pre afere sa aflatoksinom 2013. godine.

Podsetimo, tada je Vlada krizu sa aflatoksinom rešila tako što je dozvoljenu granicu podigla na nivo od 0,5 umesto dotadašnjih 0,05 mikrograma.

Inače, aflatoksin u mleko stiže preko kukuruza koji se koristi kao komponenta stočne hrane – „proizvodi“ ga buđ. Zato je i jedno od ključnih pitanja bilo omogućiti adekvatno sušenje kukuruza pre skladištenja.

Od 2013. do danas granice dozvoljenog aflatoksina u mleku u Srbiji su se nekoliko puta menjale – od 0,05, preko 0,5 do 0,25 mikrograma po kilogramu.

Šta je aflatoksin

Aflatoksini (B1, G1, B2, G2) su najtoksičnija grupa mikotoksina, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica.

„Najznačajniji predstavnik je aflatoksin B1. Aflatoksini su poznati kao mutagena jedinjenja, teratogena (izazivaju abnormalnosti na fetusu) i karcinogena jedinjenja (naročito za jetru i za bubrege). Sintetišu ih u prirodi vrlo raširene plesni iz rodova Aspergilus, Penicillium i Fusarium. Ljudi su ovom toksinu izloženi konzumiranjem žitarica (kukuruz, ječam), kikirikija i drugog jezgrastog voća. Metaboliti aflatoksina se mogu naći u životinjskim proizvodima odnosno u mleku (u obliku aflatoksina M1), mesu i jajima“, navodi Zavod.

Zbog specifičnog delovanja, mikotoksine nazivaju još i „tihim ubicama“ i njihov negativni uticaj na ljudsko zdravlje i poljoprivredu su, navodi se – ogromni.

„Toksično delovanje mikotoksina se razlikuje od ostalih toksikoza. Bolest je izazvana hranom i sezonskog je karaktera, nije infektivna. Delovanje može biti akutno, hronično i specifično što zavisi od doze, vrste mikotoksina, dužine izlaganja i otpornosti organizma. Primarne akutne mikotoksikoze izazivaju trovanja ljudi i životinja i mogu se završiti letalno. U istoriji je zabeležen veliki broj slučajeva masovnog trovanja mikotoksinima. Na primer, u Japanu je zabeležena pojava oboljenja koja je nazvana kardijalni ‘beri-beri’ koje je bilo uzrokovano konzumiranjem žitarica zaraženih plesnima Penicillium vrsta. U Rusiji se desilo trovanje sa prosom i pšenicom koja je prezimila na poljima i bila zagađena Fusarium plesnima. Kod radnika koji su radili na poljima celera zapažene su česte upale kože, što je bio uzrok mikotoksikoze“, navodi se, između ostalog, na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica.