Grmljavina, jak vetar i superćelijska oluja – Uobičajena letnja šema

Nakon što je jako nevreme, pre dva dana, pogodilo delove Vojvodine, hladni front „preselio“ se južnije, pa su munje i gromovi stigli i do Pančeva i Beograda. U medijima se pojavio i termin “superćelijska oluja”, a meteorolog Nedeljko Todorović za Danas objašnjava o čemu se tačno radi i da li postoji razlog za brigu.

Četvrtak je doneo vrhunac toplotnog talasa – maksimalna temperatura dostigla je 38 stepeni Celzijusovih, a onda je uveče stiglo nevreme.

Pred sam kraj dana Vojvodinu su zahvatile veoma snažne grmljavinske oluje koje su se premeštale od zapada prema istoku, pa dalje ka jugu zemlje, a sve to došlo je oko 19 časova iz istočne Hrvatske, odnosno Slavonije na teritoriju Srbije.

Oluja je bila praćena gradom, jakim gromovima i olujnim vetrovima, pri čemu je pričinjena i materijalna šteta.

Vetar je obarao i lomio stabla, rušio krovove, a velika šteta je pričinjena i na poljoprivrednim i ratarskim gazdinstvima.

Prvo se nevreme obrušilo na severozapadni i centralni deo Bačke. Grmljavinski sistem doneo je snažne superćelijske oluje području Apatina, Sombora, Odžaka, Vrbasa, Kule i drugih mesta u ovom delu Bačke.

Nevreme se dalje premeštalo na istok i preko centralnog dela Banata, pri čemju su jače pogođeni i Bečej i Zrenjanin, kao i šire područje Vršca, a potom nastavilo put preko zapada Rumunije.

Na društvenim mrežama ljudi su pitali – a šta je to “superćelijska oluja”.

Kako ističe metorolog Nedeljko Todorović za Danas, dobro je što se ljudi interesuju za vremenske (ne)prilike, ali ukazuje i na to da ima dosta ljubitelja metorologa amatera koji otkrivaju “nove pojmove”.

– Ljudi tek sad otrkivaju pojam “superćelijski oblak”. To je stručan pojam koji nije bitan za građane. Kratko objašnjeno, to je jedan jak grmljavinski oblak – objašnjava sagovornika Danasa.

Ima ih slabijih, umerenijih ili jačih, ali ekstremno jakih.

–U četvrtak je bilo nekoliko takvih oblaka, s tim da takvi oblaci predstavljaju nepogodski oblak vezan za letnju, odnosno toplu, polovinu godine. Daje jak pljusak, grad, kratkotrajni olujni vetar, grmljavinu, udare gromova… „Životni vek“ takve oluje je oko jednog sata. Kreće se brzinom oko 50 kilometara na čas, što je inače uobičajena brzina kretanja oblaka, i ima svoju putanju. Posle jedno sat ili sat i po on se gasi, a takvih oblaka ima više – ističe Todorović.

Ta nestabilna zona oblaka, kako objašnjava, ima više takvih oblaka u svom sistemu – dok jedan nastaje, drugi se raspada.

– Tako se čitav taj sistem kreće i obično sa hladnim atmosferskim frontom, odnosno kada prodire hladan vazduh i potiskuje prethodni topliji.

Kako ističe, u pitanju je uobičajena pojava za ovo doba godine.

– Uobičajena letnja šema, s tim da, u nekim situacijama taj grmljavinski oblak može da bude i dovoljno jak da se ispod njega pojavi tornado odnosno tromba ili pijavica, kako se zove kod nas u narodu. U principu, to je već uobičajena pojava. Kod nas se pojava tornada događa nekoliko puta godišnje. U zapadnoj Evropi je to mnogo češće, u Americi još češća i jača pojava. Svuda ih ima u svetu, pa i kod nas – ističe Todorović.

Kako objašnjava, u pitanju su, takozvana, naša “evropska tornada”.

– Taj vrtlog vazduha se pruža od baze, osnove oblaka ka zemlji. Iznad se nalazi grmljavinski oblak. Kada se pojavi “slonova surla”, odnosno jak vrtlog vazduha ispod grmljavinskog oblaka, to je tornado. On kod nas dostiže brzinu od 100 do 200 kilometara na čas, ali samo vrtložni deo, gde se kreće vazduh. Tornado je samo prateći deo oblaka. Sve su to sistemi atmosfere koji su redovna pojava. Neke godine ih ima više, a neke manje. Lokalnog su karaktera, odnosno, kako koga zakači – navodi Todorović.

Na pitanje, koje u poslednje vreme građani sve češće postavljaju, zbog čega su oluje poslednjih godina sve jače i razornije, odgovora kontrapitanjem.

– Odakle taj zaključak? Nisu radili analize. Treba da uzmu podatke, pa da vide unazad koliko ih je bilo prošle, pretprošle godine, pa unazad deset, pedeset i sto godina. Videće da nema nikakvog povećanja broja takvih pojava, niti su razornije – navodi sagovornik Danasa.

Kako naglašava, nikakve suštinske promene nema, samo su neke sezone izraženije, dok su druge manje izražene.

– Ništa se specijalno ne događa, a pogotovo poslednjih dvadesetak godina. Novi mediji omogućavaju da se svako interesuje i slika, prati telefonom, pa je normalno i da ima mnogo više informacija u javnosti, nego što je to bio slučaj pre 40 ili 50 godina. Situacija je ista, samo je u medijima više prisutno – pojašnjava Todorović.

Na pitanje kakvo nas vreme očekuje u narednim danima, sagovornik Danasa odgovara kratko – letnja vrućina. Ipak, oluje verovatno nisu isključene.

– To je redovna pojava u toku leta. Ne znam tačno kog dana i u kom kraju, to je nepredvidivo – ističe Todorović za Danas.

Na snazi je upozorenje RHMZ-a za područje Beograda na visoke temperature tokom čitave druge dekade jula (do 20. jula).

U subotu se očekuje temperatura oko 35 stepeni, a u nedelju i u prvom delu naredne sedmice ponovo od 37 do 39 stepeni.

Nakon što je jako nevreme, pre dva dana, pogodilo delove Vojvodine, hladni front „preselio“ se južnije, pa su munje i gromovi stigli i do Pančeva i Beograda. U medijima se pojavio i termin “superćelijska oluja”, a meteorolog Nedeljko Todorović za Danas objašnjava o čemu se tačno radi i da li postoji razlog za brigu.