Hoće li Srbija uvesti socijalne penzije: Mogu li stariji bez radnog staža dobiti neka primanja?

U cilju smanjenja siromaštva, posebno u toj kategoriji stanovništva, više od dve decenije predlaže se uvođenje socijalnih penzija. Namenjene bi bile onoj kategoriji stanovništva, koji nemaju zakonski minimum od 15 godina radnog staža.

Socijalna penzija se isplaćuju u više od 100 zemalja sveta, a od zemalja u okruženju uvedene su u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. I ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u više navrata je predlagao da se u Srbiji uvede socijalna garantovana penzija koja ne bi trebalo da bude manja od 100 evra u dinarskoj protivrednosti.

To je ministarstvo uputilo inicijativu o uvođenju socijalnih penzija Radnoj grupi za izradu Predloga strategije za unapređenje položaja starijih lica u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030.

Fiskalni savet je u septembru prošle godine, u okviru Predloga mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji, naveo da u Srbiji ima 115.000 lica starijih od 65 godina koji ne primaju penziju.

Dodaju da je materijalno stanje starih lica bez penzije veoma heterogeno i da se većina njih zapravo ne može smatrati materijalno ugroženim jer se nalaze iznad dohodovnog cenzusa za primanje novčane socijalne pomoći.

„Konkretno, od 115.000 starih koji ne primaju penziju, 16.000 njih se nalazi iznad cenzusa za primanje novčane socijalne pomoći usled sopstvenih prihoda iz drugih izvora (najčešće od rada), dok 75.000 starih bez penzije živi u domaćinstvima gde drugi članovi imaju primanja iznad dohodovnog cenzusa za novčanu socijalnu pomoć. Ostaje 24.000 lica starijih od 65 godina koji ne primaju penziju i čiji su dohoci manji od cenzusa za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć“, naveo je Fiskalni savet.

A, od tih 24.000 dohodovno ugroženih starih lica bez penzijskih primanja, samo trećina prima novčanu socijalnu pomoć.

„Iako raspolažu prihodima manjim od dohodovnog cenzusa, oko 16.000 starih lica bez penzijskih primanja ipak ne ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, što se može objasniti ili njihovom neaktivnošću, odnosno neznanjem u pogledu prava na socijalnu pomoć“, objašnjavaju.

Koliko bi to koštalo državu?

Među starijima od 65 godina koji nemaju nikakva primanja najviše je žena iz seoskih sredina, koje nisu bile nigde zaposlene već su radile na polju i brinule o deci.

Gordana Matković programska direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka FEFA fakulteta kaže za Euronews Srbija da postoje dva načina za borbu protiv siromaštva kod starijih građana bez primanja. Jedan su socijalne penzije, a drugi je da se okviru novčane socijalne pomoći osmisla poseban modul, posebna pravila za staračka domaćinstva bez primanja.

„Socijalne penzije bi se dodelile svima koji prelaze određenu starosnu granicu, smatram da bi to trebalo da budu svi stariji od 70 godina, jer ta starosna granica treba da bude nešto viša od starosne granice za one koji uplaćuju doprinose. Takođe, iznos socijalne penzije bi trebao da bude nešto niži od minimalne penzija poljoprivrednika. To su odrednice kada se konceptualno postavlja taj sistem“, pojasnila je ona.

Urađena je i procena koliko bi to koštalo državu. Matković kaže da je procena rađena 2020. godine i da bi rashodi za državu bili na nivou rashoda 2020. godine za program novčane pomoći građanima, oko 13 milijardi dinara na godišnjem nivou. Proračun je rađen ukoliko bi davanja bila 10.000 dinara.

Drugi način da se pomogne starijim sugrađanima bez primanja jeste da se u okviru novčane socijalne pomoći osmisla poseban modul, posebna pravila za staračka domaćinstva.

„To bi se odnosilo na domaćinstva gde su svi članovi stariji od 65 godina, da se relaksiraju uslovi za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć. To se pre svega odnosi na imovinu, jer sada ne možete da ostvarite pravo na novčanu pomoć ako imate više od jednog hektara zemlje“, navela je ona.

U zavisnosti od starosne granice i koliki bi iznos davanja bio, to bi državu koštalo između jedne i dve i po milijarde dinara.

Savić: Treba nam još vremena

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) kaže da je pesimista, da ne očekuje skoro uvođenje socijalnih penzija.
Smatra da je donošenje Pravilnika o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada prvi korak ka tom cilju.

„Treba nam još vremena. Mi po ustaljenoj praksi prvo moramo dugo da govorimo o nečemu, da bi to doprlo do naših predstavnika vlasti i da bi se o tome ozbiljnije razgovaralo. Sigurno da su nam nužne socijalne penzije. Zapravo, ne moraju to biti samo socijalne penzije, mogu to biti starosne penzije. Sve zemlje Evrope, plus SAD i Kanada imaju te starosne penzije. Vi navršite 67 godina života, niste radili, ali država vas ne ostavlja bez ičega“, kaže ona za Euronews Srbija.

Dodaje da to daje određenu sigurnost starijim građanima, kada počnu bolesti i ne mogu da rade i privređuju.

„Mislim da je to i Srbiji itekako potrebno, pa bile to socijalne, starosne ili minimalne penzije. Moramo da idemo ka tome. Nama se stalno govori da je budžet odličan, da stojimo dobro, da se povećava BDP. Ta socijalna sigurnost se mora obezbediti ljudima. Vi u Srbiji imate puno staračkih domaćinstava, koji imaju malo zemlje koju ne mogu da obrađuju, a nemaju ni dinar primanja da kupe nešto elementarno- ulje, brašno, kafa“, navela je ona.

Dodaje da se moraju naterati predstavnici vlasti da mnogo ozbiljnije pristupe ovom pitanju, za početak da se otvori diskusija o tome i sprovede ozbiljna analiza.

Socijalna penzija, u zemljama koje su je uvele, služi kao socijalna podrška, kao minimalni prihod u starosti. U Kanadi je takva da jedva može da pokrije neke elementarne troškove, kao što je stanarina za podstanara. U SAD postoji tzv. federalna penzija koja je suštinski socijalna penzija, gde građani dobijaju oko 1.000 dolara mesečno nakon što napune 65 godina. Naravno, 1.000 dolara mesečno nije dovoljno da se preživi u SAD, ali je neka vrsta pomoći onima koji nemaju ništa.