Hoćemo li zbog povećanja troškova proizvodnje kilogram malina plaćati 800 dinara

Na svetskom tržištu malina je deficitarna, a u Srbiji se beleži najveći pad u proizvodnji ovog voća za poslednjih pet godina. Poljoprivredni stručnjaci traže način za unapređenje proizvodnje malina u ariljskom i ivanjičkom kraju.

Težak sneg u decembru obradovao je mnoge poljoprivrednike. Voćari su, međutim, zabrinuti, jer će tek na proleće videti kako će se to odraziti u proizvodnji malina.

„Velike probleme će ovaj sneg naneti, pogotovo na visinama od petsto, šeststo i iznad petsto, šeststo metara, zato što je bio veoma vlažan i veliki kapacitet je bio snežne padavine, tako da može doći do oštećenja malinjaka najviše, dok ostalom drvenastom voću neće škoditi“, kaže direktor PSZZ „Naši voćari“ Milićevo Selo Božo Joković.

Zbog pada prinosa, svaki kilogram ovogodišnjih malina je dragocen. Lukići iz Trešnjevice su imali sreću da isprazne hladnjaču nekoliko dana pre snega, zbog kojeg su danima bili bez struje.

„Dešava se dosta puta i u letnjim mesecima, kada se radi otkup voća, kada su stvarno enormne potrošnje struje da se desi da nestaje struja, nema na delekovodu. I to su nam dosta veliki problemi, nemamo neku sigurnost u napajanju električne energije“, ističe Marko Lukić iz Trešnjevice.

I malinari koji primenjuju sve agrotehničke mere radi povećanja prinosa, počinju da sumnjaju u njihovu delotvornost.

„A te agrotehničke mere zavise od preparata. Nijednu tu kuću koja prodaje i preporučuje te preparate za agrotehničke mere, ne zanima naš učinak, da li ćemo mi zadovoljiti tu količinu 200, 300 kilograma po aru, nego zadovoljava njihov interes finansijski, gde oni gledaju da prodaju nama, a mi da li ćemo to dobiti kakav interes povećanje to je veliko pitanje,“ objašnjava predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine SrbijeDobrivoje Radović.

Zato je potrebno veće prisustvo stručnjaka na terenu, smatraju u Institutu za voćarstvo u Čačku. Visoka cena je stimulativna za proizvođače da povećaju prinos i plate berače, jer je malina postala deficitarna u svetu, a berba je počela na južnoj hemisferi.

„Da i oni ove godine imaju izuzetno dobru cenu, prenešeno u našim dinarima, znači kilogram maline se u ovom momentu plaća do 450 dinara za kilogram maline ubrane u Čileu“, navodi  Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Proizvodna malina biće isplativa, kažu proizvođači, samo ukoliko njena minimalna cena bude trostruko viša nego 2018. godine. Zbog povećanja troškova proizvodnje, u narednoj sezoni, kilogram maline trebalo bi da vredi od 600 do 800 dinara. 

Na svetskom tržištu malina je deficitarna, a u Srbiji se beleži najveći pad u proizvodnji ovog voća za poslednjih pet godina. Poljoprivredni stručnjaci traže način za unapređenje proizvodnje malina u ariljskom i ivanjičkom kraju.