Hranu nam dostavljaju Uzbekistanci, stare čuvaju Filipinci, a puteve grade Turci i Kinezi…
Podeli vest:
Srbija kuburi sa radnom snagom, a to se već sad vidi kod ugostitelja, neimara i na terenu jednog od trenutno najpopularnijih biznisa – dostavi hrane.
„Novosti“ pišu da nam hranu dostavljaju Uzbekistanci, stare čuvaju Filipinci, puteve grade Turci, Kinezi, a kako stvari stoje, uskoro možemo da očekujemo da nas i u restoranima i pekarama uslužuju radnici sa drugog kraja planete.
Za radnu knjižicu Srbije, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, sve više su zainteresovani radnici iz inostranstva. Oni su u 2021. izdali oko 18.000 dozvola za rad stranim državljanima, što je za 30 odsto više nego u 2020. Prema nezvaničnim informacijama, između 10.000 i 15.000 ljudi godišnje dođe da radi kod naših gazda, neki legalno, a drugi i „na crno“. Najviše ih je u sektoru građevine, a od skora se mogu naći i u sektoru dostave hrane.
U agencijama koje se bave posredovanjem u zapošljavanju stranaca tvrde da provere potencijalnih radnika počinju još pre dolaska u Srbiju uvidom u dokumenta da nisu osuđivani i dokaza da nemaju problema sa organima gonjenja. Međutim, provere se nastavljaju i u Srbiji. Od prijave boravka da su na adresi koju plaća kompanija koja ih zapošljava, pa sve do poseta policije na prijavljene adrese.
Nedostatak radne snage je, kažu, jedini razlog zbog kog se kompanije u Srbiji odlučuju da angažuju strance. Ovo se poslednje dve godine najbolje videlo na primeru rastućeg tržišta dostave hrane. Većina naših ljudi koja se trenutno bavi ovim zanimanjem to radi kao dodatni posao, a stranim državljanima je to primarno.
„Kao što veliki broj konobara i kuvara iz Srbije leti radi u Hrvatskoj i Grčkoj, tako i kod nas posao pronalaze radnici iz Nepala, Ukrajine, Turske i drugih država. S obzirom na ekonomski razvoj zemlje, ovakav trend će se nastaviti“, objašnjava vlasnik jedne agencije.
Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, smatra da postoji više razloga koji su doveli do ovakvog stanja na tržištu rada. Po njemu jedan od osnovnih je pad prirodnog priraštaja, ali i sve bolji uslovi rada i veće zarade.
„Mnogi su i vaspitani da ne rade za platu koja je po njima nedovoljna. I dalje vladaju predrasude da ne treba raditi na zahtevnim i teškim poslovima za koje nije potreban fakultet, već samo obuka. Mnogi poslodavci zato ’uvoze’ ljude i plaćaju ih minimalcem, pošto naši ljudi za taj iznos često ne žele da rade“, kaže sagovornik lista.
On naglašava da nije ni čudo što na trafikama i u malim radnjama stalno stoje oglasi za posao, pošto su mnogi spremni da za 5.000 dinara više stalno menjaju radno mesto.
„Stranci koji su nam na raspolaganju u svojim zemljama rade za najviše 200 dolara, a to im se ovde nudi bez problema. Kada još dobiju i smeštaj, oni oberučke prihvataju angažovanje u Srbiji“, ističe Rajić.
Našem tržištu nedostaju ne samo obični radnici, već i visokoobrazovani kadrovi, smatra Rajić.
„I dok vozač kamiona u EU radi za platu od 800 do 1.000 evra, kod nas početnik diplomirani pravnik ili ekonomista, ako ima sreće, može da zaradi maksimalno 50.000 dinara. Problem je što se naš obrazovni sistem sada prilagođava promenama u svetu iz 2010, a čak 40 odsto zanimanja iz 2000. godine više ni ne postoji“, kaže Rajić.
Srbija kuburi sa radnom snagom, a to se već sad vidi kod ugostitelja, neimara i na terenu jednog od trenutno najpopularnijih biznisa – dostavi hrane.
Podeli vest:
