„Huavej“ imao tajne ofšor ugovore sa ljudima povezanim sa „Telekomom“

To otkrivaju dokumenta iz projekta „Pandorini papiri“, piše KRIK.

 

Najmanje milion evra se, sudeći po dokumentaciji, slilo na račune ovih firmi, a deo toga u džepove bivšeg „Telekomovog“ direktora Igora Jecla i advokata Milorada Ignjačevića koji je bio u poslu sa ovom državnom kompanijom kroz njegov portal „Na dlanu“.

 

Bivši direktor Sektora za usluge „Telekoma“ Igor Jecl trenutno živi u Sotograndeu, luksuznom španskom primorskom gradiću, gde proizvodi sladoled. Za lagodan život može delom da zahvali „Huaveju“: Jecl je bio vlasnik ofšor kompanije „Roflaj (Rofly Investments)“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva, koja je imala unosne ugovore sa kineskim gigantom i upravo od novca koji je dobio od ove firme Jecl je pokrenuo biznis sa sladoledima, ali i dobio stan na Bahamima. Sve ukupno, izgleda da je Jecl zaradio najmanje 1,3 milliona evra zahvaljujući poslovima sa „Huavejem“.

 

Bivši direktor „Telekoma“, međutim, nije bio taj koji je probio led. 

 

Pre Jecla, ugovore sa „Huavejem“ imala je firma njegovog prijatelja, 84-godišnjeg advokata Milorada Ignjačevića koji se penzionisao pre dve godine i živi na relaciji Dubai – Beograd – Njujork. On je, preko svoje ofšor firme „Goldberg Brokerage“ sa Paname, sklopio ugovore sa „Huavejem“, a onda ih osam godina kasnije prepustio Jeclovoj kompaniji.

 

U bazi od gotovo 12 miliona procurelih dokumenata u okviru projekta „Pandorini papiri“, koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), novinari KRIK-a i OCCRP-ja pronašli su dokumenta u vezi sa ovim tajnim poslovima. Na osnovu njih može da se isprati deo novca koji se iz „Huaveja“ slio u džepove Ignjačevića i Jecla. 

 

Dve ofšor kompanije, „Roflaj“ i „Goldberg“, imale su najmanje šest ugovora potpisanih sa „Huavejem“. Na osnovu njih, „Roflaj“ je „Huaveju“ u periodu od samo godinu i po dana poslao osam faktura vrednih gotovo milion evra, pokazuju procureli podaci. Potpuna dokumentacija nije dostupna, te ovaj iznos može biti i znatno veći.

 

Prvi ugovori su potpisani 2007, kada je „Huavej“ tek uspostavljao poslove u Srbiji, dok je poslednji ugovor koji se nalazi među procurelim dokumentima sačinjen 1. januara 2014. godine – neposredno pre nego što je „Huavej“ postao jedan od najvažnijih partnera „Telekoma“. 

 

Ovaj ugovor iz 2014, čiju kopiju novinari poseduju, otkriva šta su firme radile za „Huavej“.

 

„Huavej“ je, prema ovom konsultantskom ugovoru vrednom 359.000 evra, angažovao „Roflaj“ da uspostavi dobre odnose sa telekomunikacionim operaterima u Srbiji i Crnoj Gori, ali i sa predstavnicima vlasti. Osim toga, „Huaveju“ je trebalo da pomogne da dobije neophodne dozvole za rad u Srbiji i „izvrši obaveze iz ugovora koji će potpisati ‘Huavej’ i (telekomunikacioni operater)“.

 

Iste godine, „Huavej“ je od „Telekoma“ dobio posao razvoja internet televizije (IPTV), a dve godine kasnije ugovor vredan čak 150 miliona evra za uvođenje optičkih kablova. 

 

Jecl je u „Telekomu“ radio od 2003. do 2008, a poslednje tri godine bio je direktor sektora za usluge. Bio je i specijalni savetnik nekada prvog čoveka ove državne kompanije, Draška Petrovića iz Demokratske stranke Srbije. Jecl nije želeo da odgovori na pitanja novinara KRIK-a.

 

Advokat Ignjačević je unosno sarađivao sa „Telekomom“. Njegova druga ofšor firma „Travis Assets“ i sin Uroš su upravo sa Jeclom dogovorili da za „Telekom“ razvijaju portal „Na dlanu“ i to u vreme kada advokat započinje saradnju sa „Huavejem“. Ignjačevići su nakon nekoliko godina sajt od „Telekoma“ otkupili za samo jedan dinar. 

 

Za razliku od Jecla, advokat se sa novinarima KRIK-a sastao u kancelariji jedne od njegovih domaćih firmi. Iako je u intervjuu prvo tvrdio da njegova panamska kompanija nije uopšte radila, kada su ga novinari pitali za „Huavej“, setio se da je preko nje imao posao sa kineskom korporacijom. 

 

„‘Huavej’ je tu već bio dve, tri godine, pokušavao da dobije neke poslove. Ja sam radio kao njihov konsultant“, rekao je Ignjačević novinarima, ali nije želeo da iznosi više detalja.

 

U pokušaju da umanji značaj ovih poslova, jednu od najvećih kineskih korporacija tokom razgovora predstavio je ovako: „Vi ste malo pod uticajem današnjeg ‘Huaveja’. U moje vreme (2007) to su bili mladi momci.“ 

 

Ignjačević je ipak insistirao na tome da on nije bio veza između „Huaveja“ i Jecla, koga je opisao kao prijatelja, kao i da nije imao uticaja na to da „Telekom“ da poslove kineskoj firmi.

 

„Da li sam ja sedeo na krilu nekom iz ‘Telekoma’ i rekao uzmi ‘Huavej’? Nisam. Da su mi (iz ‘Telekoma’) rekli šta bi ti preporučio od ovih pet firmi, ja bih rekao ‘Huavej'“, kaže Ignjačević. 

 

Advokat tvrdi i da nije znao da je njegova panamska firma prebacila ugovore na Jeclovu. 

 

„Bilo bi poražavajuće za mene da se dokaže da ste u pravu. To bi značilo da je Jecl najobičniji lažov i falsifikator“, rekao je Ignjačević KRIK-u.

 

Sadašnji generalni direktor „Telekoma“ Vladimir Lučić kaže za KRIK da nije znao ništa o poslovima i uplatama koje su Ignjačević i Jecl dobijali od „Huaveja“.  

 

„Iskreno da kažem, šokiran sam time. Em je nepotrebno, em je sramotno. To nije trebalo ni ‘Huaveju’, ni ‘Telekomu'“, navodi Lučić. 

 

Stručnjaci iz oblasti borbe protiv finansijskog kriminala kažu za KRIK i OCCRP da su ovi poslovi sumnjivi. 

 

Ros Delston, ekspert za sprečavanje pranja novca iz Vašingtona, kaže da su iznosi koji se nalaze na fakturama neobično veliki. „To je mnogo novca za konsultanski ugovor, mnogo novca”, rekao je. „Nema sumnje da je to čudno. Čudno je i vlasništvo kompanija. Zbog čega nisu koristili kompanije u Srbiji?”

 

„Uobičajno je da se podmićivanje i korupcija zamaskiraju kao konsultantski poslovi“, kaže Grejem Berou, takođe stručnjak u ovom polju. 

 

 

„Huavej“ nije odgovorio na pitanja novinara KRIK-a.