• I lane manji broj poljoprivrednih penzionera

    Broj poljoprivrednika za koje se poslednjih meseci traži način kako da im se naplate sva zaostala potraživanja za penzijsko i invalidsko osiguranje čime bi sebi obezbedili kakvu takvu penziju za pod stare dane, konstanto je u padu. Poslednji statistički podaci Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Fond PIO pokazuju da je u januaru 2023. godine poljoprivrednih penzionera bilo 111.803 a na kraju prošle godine oko 109.157.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    I lane manji broj poljoprivrednih penzionera
    Foto: Pixabay

    Istovremeno, s padom broja onih koji su zainteresovani da imaju zemljoradničku penziju, primanja su rasla. Umereno, ali su svakako veća nego što su bila.

    Ako se izuzme najnovije povećanje penzija od januara ove godine za 14, 8 odsto, prosečan iznos penzije je 17.126 dinara, dok je pre godinu dana iznosio 16.884 dinara.

    Iako su njihova primanja među najnižima statitika PIO fonda pokazuje da je u decembru 2022. godine kada je ovih penzionera bilo142.252 penzija iznosila malo više od 100 evra – 13.346. dinara, da bi u decembru 2023. broj penzionera bio manji za oko 6.500 u odnosnu na godinu dana ranije, a penzije su bile veće za oko 3.880 dinara i iznosile su 17.227.

    Ako se pogleda broj invalidskih poljoprivrednih penzionera tu se beleži pad za oko 226. Njihova primanja su takođe simbolična i povećana su tokom 2023. sa 17.334 na 17.560 dinara.

    Kada je reč o porodičnim penzijama zemljoradnika i tu se beleži pad broja onih koja ova primanju nasleđuju – sa 18.051 u januaru na oko 17.779 u decembru 2023.

    U isto vreme penzije su sa 12.097 povećane na 12.289 dinara.

    Glavni razlog koji poljoprivrednici navode za ovako slab odziv je što su izračunali da im se ne isplati da plaćaju jer im penzije manje od iznosa koji mesečno uplaćuju za ove svrhe.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Letnji dan u aprilu, u nedelju još toplije

    Visok vazdušni pritisak većem delu Evrope i Balkanskom poluostrvu obezbediće vedro nebo. Ujutru tempertura od 6 do 16 stepeni, najviša dnevna od 25 do 28. […]