I ljudi i drva se slažu – zašto su nas u školi učili pogrešno

„Jezičke nedoumice: Zablude i mitovi“ Pavla Ćosića žele da razveju okoštalost mnogobrojnih sintagmi i fraza za koje su nas učili da su jedine ispravne.

Drva se slažu, a ljudi su saglasni, televizor se isključuje a vatra se gasi, ne može vreme biti celo, jabuka je cela, kao i da se smeje samo poslednji ali ne i zadnji, samo su neki od primera u knjizi Pavla Ćosića koji su označeni kao jezičke zablude.

Ćosić kaže za RTS da su jezičke zablude raširena mišljenja i stavovi koji se kose sa jezičkom strukturom, normom  standardom ili zakonitostima. 

Autor priručnika „Jezičke nedoumice: Zablude i mitovi“ ističe da svi, pre svega, govorimo maternji jezik po osećaju. 

Ukazuje na to da su i po „Rečniku jezičkih nedoumica“ Ivana Klajna iz 1981. godine i zadnji i poslednji ispravni oblici i dodaje da je očigledno da ljudi ne konsultuju tu literaturu.

Naglašava i da je zabluda da se jezička pravila često menjaju. „Poslednji Pravopis je izdat još 2010, pre toga još 1993. i 1960. godine. Reč je o tome da se štampaju novi primerci uz zanemarljive izmene, kaže Ćosić, uz opasku da ni zvanična nova izdanja Pravopisa nisu donosila veće promene.

Već pronašao nove zablude za drugo izdanje

Na pitanje kako je moguće da nas u školama uče pogrešno, Ćosić kaže da zablude nastaju iz neznanja. „Šire se sa kolena na koleno, od usta do usta, bez konsultovanja literature“.

U slučaju da nešto ne znamo kako se pravilno kaže ili piše, Ćosić savetuje da konsultujemo normativne rečnike, pre svega, jednotomni „Rečnik srpskoga jezika“ Matice srpske iz 2011. godine.

„Klajn se nije toliko fokusirao na zablude. Knjigu sam spremao deset godina, izašla je pre mesec dana a već sam našao petnaestak novih zabluda koje će ići u drugom izdanju“, ističe Ćosić.

Da li treba reći „Guči“, „Dolče i Gabana“, kapućino, Ćosić napominje da se po pravilima italijanski glas između č i ć kod nas transkribuje kao č. Ipak, ne slaže se da bi trebalo ispravljati nekoga ko ime slavnog američkog glumca izgovara, kao što smo i navikli, Al Paćino.

Prema Ćosiću, ispravljati greške sagovornika možda ima smisla u nekim zvaničnim prilikama ili tokom polaganja ispita na fakultetu.

Sagovornike treba pustiti da govore prirodno, jedino ako npr. tvrde da ne može da se kaže zadnji. Tada ih ispravljam, zaključuje Ćosić.

„Jezičke nedoumice: Zablude i mitovi“ Pavla Ćosića žele da razveju okoštalost mnogobrojnih sintagmi i fraza za koje su nas učili da su jedine ispravne.