I mlade brinu rupe u stažu

Nemaju samo oni koji „sitno” broje do penzije problem kako da povežu staž ukoliko ostanu bez posla, a ne mogu brzo da nađu drugi. Muku muče i mlađi koji, iako imaju da rade još dosta do penzije, već sada razmišljaju kakve su posledice toga što su dobili ili sami dali otkaz kod jednog poslodavca, a već je prošlo dosta vremena, a nisu se ponovo zaposlili.

Kakve su mogućnosti osiguranika koji su ostali bez posla kod poslodavca, a nisu odmah našli drugi posao i sad su bez osiguranja, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) kažu da po članu 15 Zakona o PIO mogu da ostvare pravo na samostalnu uplatu doprinosa.

– To se odnosi na sve one koji su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci…), pod uslovom da su stariji od 15 godina i da žive u Srbiji. Na iznos buduće penzije utiče dužina penzijskog staža i visina ostvarenih zarada, odnosno osnovica osiguranja na koje su plaćeni doprinosi za sve godine staža osiguranja. Dakle, što je duži penzijski staž i što su više zarade, odnosno osnovice na koje se plaćaju doprinosi, to će i penzija biti veća, kažu u PIO.

Na pitanje da li rupe u stažu mogu uticati na budući iznos penzije, u fondu ističu da periodi van osiguranja mogu uticati na visinu penzije samo u smislu da će za te periode penzijski staž biti kraći od staža koji bi osiguranik mogao ostvariti ukoliko bi bez prekida bio u osiguranju do ispunjenja uslova za odlazak u penziju.

S obzirom na to da pravo na samostalnu uplatu doprinosa po članu 15 Zakona o PIO imaju sva lica koja nisu obavezno osigurana, već prvog dana van osiguranja može se podneti zahtev za uključivanje u obavezno osiguranje po članu 15 Zakona o PIO. Svojstvo osiguranika stiče se danom podnošenja zahteva, a na zahtev lica može se steći najranije 30 dana pre podnošenja zahteva. Zahtev za uključivanje u obavezno osiguranje po članu 15 može se podneti lično u Fondu PIO, putem pošte ili preko e-šaltera.

Prilikom podnošenja zahteva bira se jedna od 13 ponuđenih osnovica na koju će se plaćati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, nezavisno od školske spreme. Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35 odsto prosečne mesečne zarade isplaćene u republici, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci, počev od meseca septembra u tekućoj godini, što je za 2023. godinu 35.025 dinara, a najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade, odnosno 500.360 dinara.

Stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje je 24 odsto, što znači da se mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kreće u rasponu od 8.406,00 do 120.086,40 dinara.

Doprinos se uplaćuje do 15. u mesecu, za prethodni mesec. Odabrana osnovica se može promeniti u nižu ili višu, ali isključivo u okviru 13 ponuđenih (promena izabrane osnovice moguća je jedino uz podnošenje odgovarajućeg zahteva). Iznos osnovica se određuje početkom svake kalendarske godine, a lica uključena u obavezno osiguranje su dužna da se sama informišu o novim iznosima u nadležnoj filijali ili preko sajta Fonda PIO.

Nemaju samo oni koji „sitno” broje do penzije problem kako da povežu staž ukoliko ostanu bez posla, a ne mogu brzo da nađu drugi. Muku muče i mlađi koji, iako imaju da rade još dosta do penzije, već sada razmišljaju kakve su posledice toga što su dobili ili sami dali otkaz kod jednog poslodavca, a već je prošlo dosta vremena, a nisu se ponovo zaposlili.