I za majstore liste čekanja: Teško je naći molera, vodoinstalatera, električara…
Podeli vest:
U Srbiji je sve teže doći do molera, zidara, električara, vodoinstalatera… Najiskusniji su otišli u inostranstvo ili mogu da biraju klijente.
Možda je proleće najbolje vreme za renoviranje stana, ali ko ima takve planove valjalo bi već da kapariše radnike, pišu Novosti.
Domaćinstva koja izda neki kućni aparat ne moraju baš toliko da čekaju, ali uz skupe delove i ruke majstora, sasvim je verovatno da će ispravan aparat potražiti u radnji.
U jednoj firmi su, na pitanje kada bi majstori mogli da počnu da sređuju stan, odgovorili – tek za tri do četiri meseca.
– Toliko najmanje morate da čekate. Radimo i sa velikim kompanijama, renoviramo im objekte. Manje je vremena za stanove. Nije lako naći pomoćnika. Sada imam ekipu i ne menjam ih. Tokom poslednjih nekoliko godina dnevnica im je sigurno porasla 50 odsto. Sada zarade 45 evra na dan. Oni to zaslužuju, ali ne vrede svi majstori. Mnogi se provlače. U međuvremenu je poskupelo gorivo, materijal. Svi troškovi su porasli – rekao je vlasnik te firme za Novosti.
Kad otkaže bojler, veš-mašina, frižider ili mašina za suđe i jedan dan je dugo za čekanje. Ni električara nema napretek, naročito dobrih. U slučaju kućnih aparata troškovi vlasnike često odvrate od popravke.
– Ko god može, izbegava da radi po kućama. To se manje isplati od rada sa firmama, a za dodatan posao niko više nema vremena. Kod bele tehnike je problem i što su uređaji sve jeftiniji. Zamena elektronike nije jeftina, može da bude i 50 odsto cene novog. Dolazak kući je najmanje 2.000 dinara i još treba platiti ruke. S druge strane, najjeftinija veš-mašina košta 200 evra. Ljudi na kraju kupe nov uređaj. Najbolji majstori su otišli u inostranstvo, a mlade ovaj posao ne zanima. Nije lako stalno ići po terenu – kaže za Novosti jedan električar iz Beograda.
Građevinska škola, koja obrazuje baš one koji se bave našim zidovima, plafonima, fasadom, iz godine u godinu sve je ređi izbor svršenih osnovaca. Ni prelazak na dualni sistem obrazovanja, u njihovom slučaju ne reševa problem.
– Neophodno je da država motiviše buduće učenike da bi upisali ovakve škole. Svedoci smo da država ostaje bez majstora. Oni koji su kvalifikovani, odlaze i rade za mnogo veće plate. Povećavaju se dnevnice i kod nas, ali smo ostali bez obučenih. Imamo neke majstore, ali su daleko od toga da obezbeđuju kvalitetnu uslugu – kaže v. d. direktora Građevinske škole u Beogradu Rade Zejak.
U Srbiji je sve teže doći do molera, zidara, električara, vodoinstalatera… Najiskusniji su otišli u inostranstvo ili mogu da biraju klijente.
Podeli vest:
