• Imunolog i vakcinolog o istinama i zabludama o vakcinaciji protiv kovida: Sterilitet, menjanju DNK…

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info
    Vakcinaciju protiv kovida19 sve vreme prate brojne nedoumice, a o najčešćim tvrdnjama koje se mogu čuti u javnosti za portal N1 govori imunolog i vakcinolog dr Anita Miličić, rukovodilac Laboratorije za formulaciju vakcina Instituta Džener na Univerzitetu u Oksfordu.
     
    U nastavku možete pročitati komentare dr Miličić na neke od često iznošenih tvrdnji u vezi sa vakcinacijom protiv kovida19, a u svojim odgovorima sagovornica portala N1 navodila je podatke dobijene na osnovu više kliničkih studija u različitim državama.
     
    Vakcine protiv kovida utiču na sterilitetnetačno
     
    Nijedna vakcina ne uzrokuje sterilitet, pa ni vakcine protiv kovida19. Za ovu tvrdnju nema biološke osnove. Naprotiv, postoje teorije da vakcinacija može da doprinese začeću time što stvara povoljne uslove kao, na primer, inflamaciju, koja je neophodna za implantaciju embriona.
     
    U Sjedinjenim Američkim Državama je pre nekoliko godina započeta klinička studija gde se ispituje da li primanje vakcine protiv gripa dovodi do boljih rezultata pri vantelesnoj oplodnji. Takođe, poznato je da su mnoge žene koje su vakcinisane kovid19 vakcinama naknadno zatrudnele.
     
    Žene u većoj meri doživljavaju nuspojave nakon vakcinisanja delimično tačno
     
    Iako postoje podaci koji ukazuju na izraženu razliku u nuspojavama, ovaj efekat je nedovoljno istražen i verovatno potiče od urođenih razlika između muškog i ženskog imunog sistema. Bez obzira na nuspojave, ne postoje indikacije da su vakcine više ili manje efikasne između polova.
     
    Studija koju je u Sjedinjenim Američkim Državama radio CDC (Centar za kontrolu bolesti) pokazala je da je na 13,7 miliona vakcinisanih osoba, od kojih su 61 odsto bile žene, nuspojave prijavilo oko 7.000 ljudi. Među tim osobama 79 odsto su bile žene, što ukazuje na to da efekat češćih nuspojava kod žena postoji, ali da nije velik.
     
    Vakcinu ne treba primiti najmanje šest meseci nakon prelezanog kovidanetačno
     
    Nakon preležanog kovida nivo zaštite od ponovne infekcije varira. Vakcinacija se preporučuje mesec dana nakon povlačenja simptoma jer štiti od ponovne infekcije, a potencijalno i od drugih sojeva virusa korona.
     
    Vakcinacija takođe olakšava simptome koji se zadržavaju kod izvesnog procenta ljudi nakon preležanog kovida19, takozvani dugi kovid, a dokazano je i da smanjuje rizik od dugotrajnih komplikacija izazvanih infekcijom.
     
    Vakcine nisu preporučljive za mlađe od 16 godinadelimično tačno
     
    Vakcine se moraju ispitati posebno u svakoj populacionoj grupi pre nego što ih regulatori odobre za upotrebu u tom segmentu stanovništva.
     
    Dosad su klinička ispitivanja većine vakcina kompletirana na osobama starijim od 18 godina. Fajzer vakcina je odobrena i za starije od 16 godina, a trenutno se na osnovu obavljenih kliničkih studija traži odobrenje te vakcine i za uzrast od 12 do 15 godina. Postojeće vakcine trenutno se ispituju i na deci starijoj od šest godina, tako da je pitanje vremena kada ce biti odobrene i za mlađi uzrast.
     
    Osobe alergične na penicilin ne smeju da prime vakcinunetačno
     
    Vakcine su potpuno bezbedne za osobe koje imaju alergiju na antibiotike, uključujući i penicilin, kao i druge česte alergije (na primer, na hranu ili na polen).
     
    Osobe starije od 65 godina ne bi smele da se vakcinišu svim vakcinama – netačno
     
    Za vakcine koje su odobrene od strane Evropske agencije za lekove (EMA) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) nema gornje starosne granice. To znači da su vakcine bezbedne za sve starosne grupe iznad 18 godina, a Fajzer vakcina je trenutno odobrena za starije od 16 godina.
     
    Vakcinisane osobe mogu da budu prenosioci virusa – delimično tačno
     
    Vakcinisane osobe i dalje mogu da prenesu virus, samo u manjoj meri. Vakcinacija smanjuje nivo virusa u telu, pa time i u gornjem disajnom traktu preko kojeg se virus prenosi. Prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za lekove, vakcinisane osobe koje su naknadno izložene virusu imaju znatno manju verovatnoću da prenesu tu infekciju na nevakcinisanu osobu.
     
    Proizvođači vakcina protiv kovida19 namerno ne objavljuju sve sastojke vakcinetačno
     
    Neke kompanije ne objavljuju sve detalje sastavnih komponenti u vakcinama, a razlog za to nije prikrivanje sastojaka, već zaštita intelektualne svojine. Ako je farmaceutska kompanija razvila specifičnu formulaciju uz veliko vremensko i finansijsko ulaganje, to znanje se patentira da konkurentske firme ne bi profitirale od iste tehnologije. Za primaoce vakcina to nema veliki značaj.
     
    Vakcine su striktno regulisane od strane nezavisnih zdravstvenih organizacija, kao sto je Evropska agencija za lekove, koje pre autorizacije proveravaju bezbednost, kvalitet i količinu sastojaka u vakcinama, kao i u svim drugim medicinskim proizvodima.
     
    Vakcine protiv kovida mogu da izmene ljudske gene netačno
     
    Ni za jednu od postojećih vakcina protiv kovida19 ne postoji biološki mehanizam koji bi omogućio da vakcina izmeni ljudske gene – za to bi bio potreban potpuno drugačiji dizajn, sličan genetskim terapijama. Postojeće vakcine deluju tako što privremeno „pozajme“ ćelijsku aparaturu da bi se napravio virusni protein koji aktivira imuni sistem, ali se ne ugrađuju u DNK.
     
    Ceo tekst N1 o istinama i zabludama o vakcinaciji protiv kovida19 možete pročitati OVDE.

    Vakcinaciju protiv kovida19 sve vreme prate brojne nedoumice, a o najčešćim tvrdnjama koje se mogu čuti u javnosti za portal N1 govori imunolog i vakcinolog dr Anita Miličić, rukovodilac Laboratorije za formulaciju vakcina Instituta Džener na Univerzitetu u Oksfordu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Na našim rekama primetan sve veći broj ribokradica

    Ribočuvari ovih dana imaju pune ruke posla. Da li zbog posta ili iz nekog drugog razloga, na našim rekama primetan je sve veći broj ribokradica. Iako su za krivolov predviđene velike kazne, mnogi […]