„Inflacija pojela minimalac“: U pregovore sindikati ulaze sa zahtevom za novo povećanje – da li je realno već ove godine

Pregovori o minimalnoj ceni rada ove godine su počeli ranije nego što je uobičajeno, ali još nije jasno da li će se pregovarati o novoj minimalnoj ceni rada za ovu godinu, što je inicijativa sindikata, ili o minimalcu za 2024. godinu. Sindikati traže da se minimalna zarada poveća na 50.000 dinara i to ove godine, odnosno da dostigne nivo minimalne potrošačke korpe jer je, kako navode, ranije utvrđenu minimalnu cenu rada za 2023. godinu, koja iznosi oko 40.000 dinara, „pojela“ inflacija.

Sindikati, poslodavci i predstavnici Vlade trebalo bi da se ponovo sastanu u petak, sedam dana nakon otpočinjanja pregovora. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da prvo treba ustanoviti da li se pregovori o minimalcu odnose na deo ove godine ili na narednu godinu, i da treba sačekati 25. maj i videti na čemu insistira Vlada, a na čemu sindikati. 

Minimalna cena rada u 2023. godini iznosi 40.020 dinara, što je povećanje od 14,3 odsto, a neoporezivi deo zarade sa 19.300 dinara u 2023. uvećan je u 2023. na 21.712. Prošle nedelje u Ministarstvu finansija je rečeno da se već godinama unazad ustaljenom dinamikom povećanje minimalne cene rada vrši jednom godišnje, tako da nova minimalna cena rada po satu važi od 1. januara naredne godine, te da će tako biti i ovog puta.

„Ministarstvo finansija je, na osnovu člana 112. Zakona o radu, pripremilo analizu parametara za utvrđivanje minimalne cene rada za 2024. godinu, zasnovanu na poslednjim raspoloživim makroekonomskim podacima i revidiranim projekcijama za naredni period“, rečeno je nedavno Tanjugu u Ministarstvu.

Unija poslodavaca: Čekamo stav Vlade i sindikata

Razgovori o minimalnoj ceni rada se definitivno završavaju na samoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta, koja još nije zakazana. Pregovori koji su počeli u petak odnose se na radnu grupu koja raspravlja pozicije socijalnih partnera. 

Počasni predsednik UPS Nebojša Atanacković rekao je za Euronews Srbija da je prošlog petka bio razgovor na prvoj sesiji na kojoj su sindikati tražili povećanje minimalca. 

„To bi bilo osnov ustanoviti prvo da li se pregovori koji su počeli odnose na deo ove godine ili se odnosi na narednu godinu. Vidim da je Vlada, odnosno Ministarstvo finansija stalo na stanovište da je ovo malo raniji početak razgovora o minimalnoj ceni rada za narednu godinu, sad to značajno menja uopšte sve osnove kako sindikata tako i poslodavaca. Videćemo šta je definitivno. Dobili smo od Ministarstva finansija njihov pregled kretanja onih parametara koji utiču na minimalnu cenu rada i po tim parametrima praktično je sve u redu za ovu godinu. Po njima, ne treba ništa raditi u ovoj godini, nego možda samo praviti pretpostavke za narednu“, kaže Atanacković. 

Prema njegovim rečima, UPS će sačekati anketu među svojim privrednicima, odnosno među poslodavcima, mada standardno većina misli da se može i da treba povećati minimalnu cenu rada. 

„Ali, treba reći da većina naših članova su oni koji isplaćuju značajno veće zarade od minimalne, tako da je njima svejedno koliki će oni da budu, a oni koji su u lošoj situaciji, oni su za to da se ne povećava, ukazuju na teškoće koje sami imaju zbog inflacije. Sve u svemu, sačekaćemo 25. maj pa ćemo videti ponovo na čemu insistira Vlada, na čemu sindikati, a mi ćemo se prilagoditi tome“, naveo je Atanacković. 

SSSS: Napuštamo radnu grupu ako ne bude razgovara o povećanju ovogodišnjeg minimalca
Savez samostalnih sindikata Srbije insistira na razgovoru o revidiranju ovogodišnje minimalne zarade, navodeći da su još prošle godine pokrenuli incijativu za vanredno uskađivanje minimalne cene rada za prošlu godinu, odnosno 12. maja 2022. Duško Vuković iz tog sindikata kaže za Euronews Srbija da Zakon o radu predviđa mogućnost koju traže sindikati.

„Tada nije prihvaćena incijativa, sada smo ponovo tražili 28. marta ove godine da SES prihvati tu incijativu i ponovo pregovora oko izmene i nove minimalne zarade za 2023. godinu“, rekao je Vuković. 

Obrazlažući zašto traže da se revidira cena rada za ovu godinu, Vuković je rekao da je sada već minimalna potrošačka korpa premašila 50.000, a da je prosečan minimalac 40.000 dinara i da će sigurno do kraja godine porasti iznos minimalne potrošačke korpe. Dodao je da je ozbiljan porast inflacije i da su poskupeli hrana, struja, gas.

Naveo je da će apelovati na članove pregovaračkog tima tog sindikata da uopšte ne učestvuju u „ovoj farsi oko pregovara“, navodeći da je rano za razgovore o minimalnoj ceni rada za 2024. jer za to ne postoji nijedan parametar da bi se ona utvrdila za celu narednu godinu.

Nonsens je, ocenjuje Vuković, informacija da počinju pregovori o minimalcu za sledeću godinu na osnovu podataka koje država ima za prva dva meseca ove godine budući da, kako je naveo, nije poznato kakva će situacija biti za deset meseci.

„Mislim da će pregovaračka grupa našeg sindikata na sledećem sastanku reći da nema potrebe da pregovaramo o ceni rada za sledeću godinu. Zašto se izvrgavaju ruglu odredbe Zakona o radu“, upitao je Vuković. 

„Četvrtina svih zaposlenih prima minimalac“

Profesor i član Saveta UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković je rekao za Euronews Srbija da sindikati već nekoliko godina traže da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. 

Prema njegovim rečima, ta priča je ponovo otvorena ovoga puta zato što su sindikati tražili vanredno povećanje jer povećanje minimalca od 14 odsto za 2023. godine, koje je dogovoreno prošle godine, već uveliko je pojela inflacija. 

„Minimalac važi za ovu 2023. godinu. Već imate inflaciju, a ako bude još neke inflacije onda vam je jasno o čemu se radi. Videćemo šta će sada biti ali otprilike vlasti je stalo da pokaže neko razumevanje za ove značajne probleme za veliki broj ljudi. Ući će se u te pregovore, da li će se oni završiti pristojnim obećanjem i povećanjem minimalne zarade koja utice na druge zarade, to ćemo tek videti jer ono što sindikate traže, to je minimalna potrošačka korpa. Ako raspolažem svežim podacima, ona je već otišla na 50.000 dinara“, rekao je Stojiljković. 

Naveo je da za 400.000 zaposlenih koji primaju minimalac, odnosno za četvrtinu svih zaposlenih, treba minimalnu zaradu izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom što je, kaže, kategorija za situaciju „jedva preživljavanja“.  

Kako je rekao, sindikati su tražili da se u martu i aprilu izvrši prilagođavanje i da se ono radi kad se vidi jasno da je prvobitno povećanje minimalca već pojela inflacija. 

Stojiljković je rekao da je minimalac za 2023. godinu, kako je dogovoreno prošle godine, povećan za oko 14 odsto, da je to bilo značajno povećanje, ali da su više od toga otišle prosečne cene. 

„Međugodišnja inflacija u martu je bila 16 odsto i u odnosu na međugodišnju inflaciju ovo je pojedeno. Prosto je to neodrživo stanje, prosto se svuda sindikati bore za to da zaposleni ne plate cenu rastuće inflacije, nego da se to na neki način nadoknadi rastom zarada. Nije to  samo radničko ludovanje. Ako padaju plate a rastu cene vrlo brzo će pasti potražnja, a onda je nevolja sa proizvodnjom, onda ulazite u tu spiralu recesije i inflacije“, naveo je Stojiljković. 

Pregovori o minimalnoj ceni rada ove godine su počeli ranije nego što je uobičajeno, ali još nije jasno da li će se pregovarati o novoj minimalnoj ceni rada za ovu godinu, što je inicijativa sindikata, ili o minimalcu za 2024. godinu. Sindikati traže da se minimalna zarada poveća na 50.000 dinara i to ove godine, odnosno da dostigne nivo minimalne potrošačke korpe jer je, kako navode, ranije utvrđenu minimalnu cenu rada za 2023. godinu, koja iznosi oko 40.000 dinara, „pojela“ inflacija.