Isplativije platiti kaznu iz džepa građana nego dati informaciju koja može imati političke posledice

Skoro pet godina traje proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U međuvremenu, objavljeno je više nacrta koji neke oblasti unapređuju, a u nekima dalje omogućavaju institucijama da podatke koji bi mogli da ih kompromituju zadrže u fiokama.

Nacrt koji je objavljen krajem jula ove godine donosi neke izmene koje mogu da unaprede pristup informacijama od javnog značaja i ima nekih stvari koje ostaju iste, a čime se ne rešavaju neki problemi, objašnjava za 021.rs Ana Toskić Cvetinović iz organizacije „Partneri Srbija.“

„Ključni problem bio je taj što su institucije ćutale na zahteve za pristup informacijama koje su dobijale od medija i građana. Čak i kada je poverenik odlučivao o tim rešenjima, mnogi organi nisu postupali po tim rešenjima“, ističe Toskić Cvetinović.

Kako objašnjava sagovornica 021.rs, dato je nekoliko predloga koji bi to mogli da reše.

„Povereniku su proširena ovlašćenja. Između ostalog, Poverenik može da prekršajno kazni onaj organ koji ne odgovori na zahtev, predloženo je da to bude iznosom od 30.000 dinara. Povećane su kazne za neizvršenje rešenja. Poverenik će moći da otvara podružne kancelarije kako bi bio što bliže onima koji traže informacije i obveznicima. Proširen je i krug obveznika zakona. To su sve neke dobre stvari koje, ukoliko budu usvojene i primenjivane u praksi, mogu da unaprede pristup informacijama od javnog značaja“, ocenjuje Toskić Cvetinović.

Pitanje je, međutim, da li će povećane kazne moći da povećaju spremnost organa da izlaze u susret tražiocima informacija.

Kako kaže sagovornica 021.rs, u najvećem broju slučajeva kada organi odbiju da daju informacije, one se odnose na trošenje javnih sredstava ili na neke podatke koji mogu da imaju političke implikacije.

„Onda organ sam proceni da li mu se više isplati da plati kaznu, koja je čak i nakon povećanja simbolična ili da da neke informacije koje bi mogle na neki način da ga diskredituju i dovedu do nekih političkih posledica. Kalkuliše se sa tim i ja verujem da će to nastaviti da se dešava i u budućnosti, jer nema političke volje da se transparentnost na opštem nivou unapredi“, ističe Toskić Cvetinović.

Institucijama obično nije predstavljalo problem da plate kaznu, jer su to činile iz budžeta, odnosno novcem građana. Toskić Cvetinović kaže da se novim nacrtom predviđa jedna promena – kazna koja se izriče za prekršaj rukovodiocu ili ovlašćenom licu koje odgovara na te zahteve koju bi te osobe trebalo iz sopstvenih sredstava da plaćaju.

Kako objašnjava naša sagovornica, sa aspekta civilnog sektora, i dalje je problematično to što je proširen krug osnova za ograničenje prava. Tako, na primer, postoji mogućnost da se uskrati informacija o postupcima u kojima Pravobranilaštvo zastupa neke subjekte. Takođe, nacrtom se Narodna banka Srbije izuzima iz nadležnosti poverenika.

Ostalo je pitanje nadzora nad primenom zakona koji sprovodi Upravni inspektorat koji to, kako tvrdi Toskić Cvetinović, do sada nije efikasno radio.

„Nama je najbitnije da se ne povećavaju mogućnosti za ograničavanje prava i da pokušamo da unapredimo nadzor nad primenom zakona, jer ni najbolji zakon neće moći da spreči zloupotrebe i zaobilaženje normi u praksi“, ističe ona.

Zaključuje da je neophodno unaprediti proaktivnu transparentnost, te da ovaj mehanizam treba da bude alternativno rešenje za dolazak do onih informacija koje nisu dostupne – kada bi organi naučili da objavljuju što veći broj informacija javno, oni ne bi bili zatrpani zahtevima za neke stvari koje treba da budu dostupne za jedan klik.

Danas, 28. septembra, obeležava se „Međunarodni dan prava javnosti da zna“. Ovaj datum se u Srbiji obeležava 16. godinu zaredom.

Skoro pet godina traje proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.