Istorija avio-nesreća u Srbiji: DC-9 u kukuruzima Bežanije, sudar aviona i avio-mosta

Nezgode i udesi putničkih aviona nisu tako retki, ali su poslednjih decenija prošli bez ljudskih žrtava.

Iste večeri kada se desio incident na „Aerodromu NIkola Tesla“, portal Tango Six podsetio je na sličan događaj koji se na isti dan 18. februara ali dve godine ranije dogodio na isti način. Tada se avion „Flaj Dubaija“ u poslednjem trenutku jedna odvojio od piste, prilikom poletanja u istom pravcu kao i „Maraton erlajns“. Taj incident se, međutim, ne nalazi među izveštajima Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, pa nema više javno dostupnih detalja.

Podaci ovog Centra pokazuju da su putnički avioni poslednjih godina učestvovali samo u nezgodama i ozbiljnim nezgodama, dok su udesi u kojima su ljudi ginuli bili rezervisani za male, sportske i ultra lake letelice.

Pre tri godine, 2021. godine belgijski Boing 737-7K5 kompanije TUI, koji je leteo sa Santorinija za Brisel, sleteo je na beograski aerodrom sa samo jednim motorom zbog oštećenja.

Medijski izveštaji iz 2019. godine pamte neobičan događaj na aerodromu kada je avion „Er Srbije“, koji je doleteo iz Atine, prilikom parkiranja motorom udario u avio-most, koji služi da putnici izađu iz aviona.

Kao se navodi u izveštaju Centra za istraživanje nesreća, pilot je posle rulanja započeo parkiranje aviona na zadatoj poziciji.

„Tokom parkiranja, posada aviona je prvo pratila vozilo aerodroma, a potom je koristila sistem za navođenje u poziciju na parking poziciji „C5“. Prema izjavama svedoka, avion se zaustavio na predviđeno mesto, odnosno marker/tačku parkiranja. Ubrzo nakon zaustavljanja, avion je krenuo da se kreće unapred i nosačem i oplatom motora broj 1 udario je u strukturu avio-mosta na poziciji „C5“ aerodroma, koji je udaljen oko 8 metara od markera/tačke parkiranja, odnosno propisane parking pozicije za pomenuti tip aviona“, piše u izveštaju o nezgodi.

Usled udara su nastala oštećenja na motoru. Istraga je pokazala „manjak poznavanja i razumevanja operativnih procedura od strane pilota“, a kao posredni uzroci ozbiljne nezgode navedeni su „nedovoljno definisane dužnosti članova posade po aktiviranju parking kočnice a u slučaju nastavljanja kretanja aviona u proceduri“ i „neadekvatna primena od strane posade Procedure za aktiviranje parking kočnice“.

S jednim motorom na beogradski aerodrom je sletalo više aviona, a tokom godina nije se jedanput desilo da je došlo do sudara traktora, odnosno vozila za utovar prtljaga, i motora letelice.

Do sudara aviona i avio-mosta došlo je i 2009. godine, kada je pilot „Er Fransa“ parkirao avion, očekujući da se upali znak „stop“, koji se nije upalio. Kasnije je utvrđeno da različite pozicije imaju različite procedure i sisteme za precizno uvođenje i zaustavljanje, koje je pilot pomešao.

Svi ovi incidenti, koji se zvanično vide kao ozbiljne nezgode, prouzrokovali su samo materijalnu štetu.

Na naš aerodrom je 2019. godine sleteo Izidžetov avion s ulubljenim „nosem“, odnosno radarskom kupolom. Posada je istražiteljima rekla da su tokom leta iz Ženeve čuli glasan prasak iz prednjeg dela nosa, ali da su odlučili da nastave let jer nije bilo dugih problema.

Uzrok nezgode je, prema podacima iz istrage, prethodna nepravilna opravka kupole zbog čega je došlo do pucanja spoljne oplate, saća i unutrašnje oplate.

Mnogo dramatičnije od ovog bilo je sletanje eviona „Idžipt er“ 12. septembra 2018. godine, koji je imao problema s točkovima.

Avionu su zablokirali točkovi obe noge stajnog trapa, zbog čega je došlo do struganja asfalta po pisti i zanošenja aviona. Avion se zaustavio oko 1.100 metara posle prvog kontakta sa tlom.

Istraga je i ovog puta pokazala da je do ozbiljne nezgode došlo zbog ljudskog faktora. Izveštaj Centra beleži da avion „ostvaruje kontakt sa pistom sa blokiranim točkovima glavnog stajnog trapa usled pritiskanja kočnica od strane letačke posade što dovodi do oštećenja točkova stajnog trapa“.

Kao posredni uzroci nezgode se navodi „sletanje bez poštovanja odredbi operativne procedure kojom je definisan postupak sletanja sa deaktiviranim antiskid sistemom što je dovelo do lančanog toka događaja“.

Misteriozni „iljušin“ i pogibija putnika i posade u sremskim poljima

Poslednja velika nesreća nekog aviona u Beogradu desila se 19. avgusta 1996. godine, kada ruski „iljušin“ IL-76 u posedu transportne kompanije iz Jekaterinburga, nije uspeo da se bezbedno spusti na aerodrom u Surčinu.

Ruska letelica je ostala bez struje i otkazali su joj instrumenti, zbog čega se srušila u sremskim njivama i potpuno izgorela. Celokupna posada i pratnja stradala je u nesreći.

Prema zvaničnoj verziji, avion je leteo na Maltu s tovarom avionskih guma i drugih delova. Nezvanično, transportovala se vojna oprema čija je krajnja destinacija bila Libija, tada pod sankcijama Ujedinjenih nacija. Zbog toga je ovaj udes i danas, 28 godina kasnije pod velom tajne i sa sumnjom u zvaničnu verziju događaja.

Prema rečima istoričara Ilija Kukobata, avion je poleteo iz Jekaterinburga i u Beograd stigao prazan. U srpskoj prestonici je, prema pisanju Njujork tajms, koji se pozvao na izjave zvaničnika beogradskog aerodroma, preuzeo tovar za kompaniju Mensus trejd (Mensus Trade) sa sedištem na Kipru, u vlasništvu srpskog biznismena Miška Đorđevića.

On se sa ostatkom posade ukrcao na avion u svojstvu pratioca tereta koji je, prema zvaničnoj verziji, trebalo da stigne na Maltu. Pojedini izvori tvrde da je krajnje odredište letelice bila Libija, kojoj su ranije uvedene sankcije Ujedinjenih nacija.

Avion je poleteo posle ponoći, a ubrzo je ostao bez struje i instrumenata. Postoji više verzija šta se dogodilo u vazduhu, ali je jedino poznato da je u takvom stanju „Iljušin“ tri sata beznadežno leteo nekoliko desetina metara iznad krovova beogradskih solitera.

Negde oko tri sata iza ponoći, spustivši se ispod gustih oblaka koji su tada bili na oko 100 metara visine, napravio je zaokret kako bi se domogao piste u Surčinu, ali je udario u tlo i avion je eksplodirao. Od ogromne letelice iz njive je ostao da štrči samo rep.

U rejonu Beograda srušio se još jedan „Iljušin“. Bilo je to 19. oktobra 1964, kada je u padu ruske letelice na Avalu poginulo svih 18 putnika.

Među njima je bila sedmočlana delegacija Sovjetske armije, na čelu sa maršalom Sergejem Birjuzovom, koja je pošla na proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Na mestu tragedije je 1965. godine podignut spomenik.

„Bizarna nesreća“ prizemljila DC-9 u kukuruzišta Bežanije

Nesreća koja se i dalje pamti desila se 1974. godine kada je JAT-ov avion na letu iz Pariza za Beograd, čuveni DC-9-32, završio u kukuruzima tadašnjeg sela Bežanija.

Boris Cviglić je u knjizi „Zaboravljeni album fotografije i priče iz prvog veka avijacije“ napisao da je to bila jedna od najbizarnijih nesreća u civilnom vazdušnom saobraćaju SFRJ, do koje je došlo zbog niza događaja i grešaka posade i kontrolora letenja.

Samo srećnim nizom okolnosti niko od 46 putnika i šest članova posade nije ni povređen.

„Skoncentrisan na vizuelno osmatranje i održavanje radio-veze, kapetan nije proveravao elemente leta koje je držao kopilot, koji se s druge strane potpuno oslonio na vizuelno vođenje i nije vršio kontrolu po instrumentima“, piše Cviglić.

Epilog je da je posada bila potpuno zatečena kad je točkom udarila tlo. Toliko zatečena, da čak ni far, odnosno svetlo za sletanje, nije bilo upaljeno.

Do konačnog zaustavljanja avion je poskakivao po tlu, preskočio kanal, presekao desnim krilom jedno drvo, klizao po tlu, okrenuo se za 120 stepeni i na kraju se zaustavio na trupu. Za sve to vreme iz probušenog rezervoara je curilo gorivo koje se od mlaza motora zapalilo, a plamen se kretao za avionom dok ga na mestu zaustavljanja nije i stigao.

Čudom, svi putnici i članovi posade su preživeli.

„Promrzli i isprepadani putnici su se probili peške kroz blatnjave oranice do Bežanije, odakle su autobusom prebačeni u hotel ‚Nacional‘ na dalje zbrinjavanje… Vatrogasne jedinice su u 18.45 stigle u Vinogradsku ulicu na Bežaniji, 1.500 metara od goruće olupine, ali dalje nisu mogle zbog mekog i raskvašenog terena“, piše Cviglić.

Pripravnik za kapetana Branislav Rusković koji je kobne večeri bio za komandama aviona zauvek je ostao bez zvanja saobraćajnog pilota. Kapetan Petar Mićunović, koji je na letu bio u svojstvu rutnog instruktora, oduzeto je to ovlašćenje kao zvanje kapetana na šest meseci.

U toj situaciji svoju veličinu pokazale su stjuardese i jedan pilot koji je na letu bio putnik. Oni su pohvaljeni zbog primerenog držanja i požrtvovanosti prilikom evakuacije.