Istraživanje o finansiranju partija u izbornoj kampanji: Podaci u većini nisu dostupni, najotvoreniji Ponoš i Obradović

Sve izborne liste dobile su niske ocene otvorenosti svojih finansija uoči izbora, pokazuje novo istraživanje organizacije „Transparentnost Srbija“. Zakonske promene nisu donele gotovo nikakav napredak u transparentnosti finansiranja kampanja – nekoliko dana do izbora nije poznato odakle strankama novac za reklamiranje, a ni ko su donatori.

Organizacija je koristila metodologiju „TraFiKa“ za ocenjivanje učesnika na izborima, a sve izborne liste i kandidati imaju ocene između 1 i 2,3 na skali od 1 do 5 za dobrovoljnu transparentnost – ono što su sami politički subjekti objavili na svojim sajtovima, a ne samo ispunjavanje zakonskih obaveza.

Pri tome su pozitivne ocene, koje su pojedinim listama i kandidatima podigle prosek iznad jedinice, uglavnom dobijene za podatke koji nisu ključni za praćenje tokova novca, kao što su postojanje podataka o profilima na društvenim mrežama koji se koriste u kampanji ili dostupnost informacija i najava o aktivnostima partija i kandidata“, pojasnio je saradnik „Transparentnosti Srbija“ Zlatko Minić.

S druge strane, podaci o tokovima novca, počev od planiranih troškova, realizovanih izdataka, planiranih i ostvarenih prihoda, zbirno ili njihova struktura, u ogromnoj većini nisu bili dostupni – kako na sajtovima učesnika na izborima, tako ni u medijima.

Kada je reč o novcu u kampanji, za sada je na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije dostupan samo jedan preliminarni izveštaj – za predsedničkog kandidata Miloša Jovanovića, kao i podaci o primljenim prilozima za nekoliko političkih subjekata (SPS, SSP, SRS, DSS, Dveri, SDS), navode stručnjaci ove organizacije.

Manje od trećine učesnika na izborima na sajtovima imaju podatke o donacijama za kampanju. To je, navode u ovoj organizaciji, razlog za brigu.

„To može značiti da druge stranke nisu ispunjavale svoju obavezu da objave priloge koji prelaze iznos prosečne zarade ili da je politički život u Srbiji u toj meri zavisan od budžetskog finansiranja da nema zainteresovanih, pa čak ni među stranačkim funkcionerima, aktivistima i članovima, da u značajnijoj meri novčano podrže svoju političku opciju. Među izbornim listama su najmanje loše ocene dobile liste ‘Ivica Dačić – premijer Srbije’, ‘Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije’, ‘Boris Tadić – Ajmo, ljudi’, a od predsedničkih kandidata Zdravko Ponoš i Boško Obradović. Svi imaju ocenu 2,3“, zaključak je istraživanja.

Ocene 2 za transparentnost dobili su kandidati Biljana Stojković, Aleksandar Vučić, Miloš Jovanović, kao i liste „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ i lista „Moramo“. Ostalih 17 lista i kandidata imaju ocene niže od 2.

Programski direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić podseća da je jedan od razloga za izmenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti bilo upravo povećanje transparentnosti tokova novca dok izborna kampanja traje. Takođe, rezultat međustranačkog dijaloga je i obaveza da učesnici u kampanji najkasnije sedam dana pre izbornog dana dostave Agenciji za sprečavanje korupcije preliminarne izveštaje o troškovima od dana raspisivanja do 15 dana pre dana glasanja.

Taj izveštaj Agencija trebalo bi da objavljuje na sajtu u roku od tri dana od dana prijema.

Ne postoji, navodi Nenadić, obaveza da učesnici na izborima objave te izveštaje na svojim sajtovima kada ih pošalju Agenciji – pa to nije uradila čak ni stranka koja je prva, pre isteka zakonskog roka, dostavila izveštaj Agenciji.

„Sve to ukazuje na realnu mogućnost da će većina podataka iz preliminarnih izveštaja postati dostupna tek neposredno pre nastupanja izborne tišine, tako da građani neće imati prilike da se preko medija informišu o tome u kojoj meri su podaci o troškovima kampanje kojoj su bili izloženi proteklih nedelja prikazani i od kog novca će ti troškovi biti plaćeni“, zaključio je Nenadić.

Da bi se ovaj problem prevazišao, „Transparentnost Srbija“ predlaže da se po uzoru na Češku, uvede sistem transparentnih računa za kampanju.

„Prema zakonskim rešenjima iz te zemlje, učesnici izbora omogućavaju otvoren pristup podacima sa bankovnog računa koji se koristi za kampanju, tako da su prihodi i rashodi vidljivi u momentu nastanka. Imajući u vidu činjenicu da učesnici izbornih kampanja u Srbiji najveći deo troškova plaćaju tek posle izbora, kada dobiju budžetske dotacije na osnovu ostvarenog uspeha, predložili smo da se pored toga objavljuju i informacije o preuzetim, a neplaćenim finansijskim obavezama (npr. ugovorena vrednost TV reklama, oglašavanja na bilbordima i slično)“, poručuju u ovoj organizaciji.

Propuštena je prilika da se na jasan način predvidi obaveza izveštavanja i o onim troškovima kampanje koji su do tog momenta bili ugovoreni, tako da se može očekivati da će neki politički subjekti unositi te podatke, a drugi ne, zaključuju stručnjaci „Transparentnosti Srbija“.

Sve izborne liste dobile su niske ocene otvorenosti svojih finansija uoči izbora, pokazuje novo istraživanje organizacije „Transparentnost Srbija“. Zakonske promene nisu donele gotovo nikakav napredak u transparentnosti finansiranja kampanja – nekoliko dana do izbora nije poznato odakle strankama novac za reklamiranje, a ni ko su donatori.