Umesto da se iz dečjih igraonica ori Slon lepotan dondolan i slonica Mica, sve češće se čuju kafanske pesme potpuno neprimerene uzrastu slavljenika i njihovog društva. Čak su i mišljenja psihologa podeljena oko toga da li deca slušaju samo ritam bez razmišljanja ili pesme ipak utiču na formiranje njihove ličnosti. Da li je dovoljno opravdanje – deca traže.
„Subota je dan za alkohol“, pevalo se na proslavi rođendana. Nije neobična atmosfera čak iako su reči pesme diskutabilne, ali jeste činjenica da su rođendan slavili petogodišnjaci. I pevali iz sveg glasa.
Nije neobično, kažu vlasnici igraonica, da se ovakve pesme slušaju na dečjim rođendanima. Tvrde, razlog je to što ih deca ili roditelji traže, a ne postoji nijedan propis koji to može da im zabrani. Kao otac, vlasnik jedne igraonice, nema dilemu – svojoj deci pušta samo dečje pesmice. Kao čovek koji od tog posla živi ponekad mora da izađe u susret željama dece i roditelja.
Mišljenja su podeljena
„Kad su deca u pitanju problem je posebno značajan, još su Stari Grci govorili da je muzika jedna od disciplina koja je veoma važna za vaspitanje mladih ljudi“, rekao je etnomuzikolog Dimitrije Golemović.
Profesorka muzike Ana Urban kaže da ako deca slušaju muziku koja nije adekvatna za njihov uzrast, a tu se svašta pominje u tekstovima to negativno utiče na njih, deca bi trebalo da slušaju muziku koja je adekvatna njihovom uzrastu.
Ipak, deca ne mogu da budu izopštena iz okruženja i teško je i roditeljima i nastavnicima, ali i onima koji od njihove zabave žive, da ih ubede da nešto nije dobro.
„Koja je pesma mladima najmilija. Odgovor je bio – nova. Mladi su vazda okrenuti novom, jer su oni fleksibilni za razliku od starih koji teško usvajaju nove stvari. Ukus se menja sa generacijama“, napomenuo je etnomuzikolog.
A nova muzika donela je novu agresivnost, slažu se naši sagovornici. Odete na kafu ili ručak, a ne možete da razgovarate. Na svim zabavama je isto.
„Danas to mora da bude tehno, blisko pop muzici, samo što mora da bude obojen trilerima“, primećuje Golemović.
Da li su „Slon lepotan dondolan“, „Afrika u kojoj se sadi paprika“, i „Ivin voz“ otišli zauvek u istoriju? U međuvremenu je snimljeno još mnogo dečjih pesama, na audicijama za horove veliko je interesovanje, ipak o utapanju tuge u alkoholu, polomljenim čašama i životu do daske i dalje se peva u igraonicama. Ko bi trebalo da se zabrine?
Umesto da se iz dečjih igraonica ori Slon lepotan dondolan i slonica Mica, sve češće se čuju kafanske pesme potpuno neprimerene uzrastu slavljenika i njihovog društva. Čak su i mišljenja psihologa podeljena oko toga da li deca slušaju samo ritam bez razmišljanja ili pesme ipak utiču na formiranje njihove ličnosti. Da li je dovoljno opravdanje – deca traže.