• Iz kojih predmeta osmaci imaju najviše dvojki, a koji nastavnici dele najviše petica?

    Više od trećine učenika u poslednjoj generaciji malih maturanata (34,7 odsto) imalo je dvojku iz matematike u osmom razredu osnovne škole i to je predmet sa najvećim brojem prelaznih ocena, od sedam koji se polažu na završnom ispitu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Iz kojih predmeta osmaci imaju najviše dvojki, a koji nastavnici dele najviše petica?
    Foto: Pixabay

    Sledi hemija u kojoj je zaključenu prelazanu ocenu imalo 30 odsto učenika, pa fizika sa 27,4 odsto dvojki.

    U svim ostalim predmetima (srpskom, biologiji, geografiji i istoriji) u proseku je oko 18 odsto đaka imalo dvojke, dok je dvostruko više sa zaključenim peticama, pokazuju podaci iz izveštaja o rezultatima završnog ispita na kraju školske 2022/23. godine, koji je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

    Najvišu ocenu iz matematike je imalo 27, 2 odsto osmaka, iz hemije oko 30 odsto, fizike 31,5 procenata, iz srpskog jezika i književnosti oko 36 odsto, iz biologije 39 odsto, geografije 41 i istorije čak 44,4 odsto osmaka.

    Distrubucija trojki po predmetima je takva da je u proseku petina imala dobar uspeh, a slično je i sa četvorkama (izuzetak je srpski iz koga je skoro četvrtina imala četvorku na kraju osmog razreda).

    „Ocene iz sedam predmeta koji su bili testirani na završnom ispitu takve su da ukazuju na to da svršeni osnovci imaju zavidno znanje, posebno iz istorije, geografije i biologije“, konstatovano je u izveštaju.

    Međutim, ako se pogleda prosečan broj poena na maloj maturi, vidi se da su đaci lošije uradili testove iz ova tri predmeta, a da su uspešniji bili u fizici i hemiji, iz kojih su imali lošije zaključne ocene.

    Đaci su na testu iz hemije osvojili u proseku 16,06 poena, iz fizike 15,58 poena, dok su iz geografije imali 14,63, iz biologije 13,94 poena, a iz istorije 13,61 bodova, od mogućih 20.

    Obrazloženje za ovakve rezultate može da bude to što su fiziku i hemiju birali đaci koji iz tih predmeta imaju najviše znanja, budući da se najmanji broj osmaka u prethodnoj generaciji opredelio da polaže ova dva predmeta na maloj maturi – samo 9,3 odsto đaka izabrao je hemiju, a 8,2 odsto fiziku.

    Najviše ih se opredelilo za biologiju – 37,5 odsto, zatim za geografiju 28,8 odsto, a za istoriju 16,1.

    Iako su imali bolje ocene iz srpskog jezika u osmom razredu nego iz matematike, učenici su u proseku osvojili više poena na testu iz matematike 11,90 poena, nego iz srpskog, na kome prosečno postignuće iznosi 10,74 bodova.

    U izveštajima o rezultatima male mature ne prikazuju se podaci o zaključnim ocenama koje su učenici imali od petog razreda osnovne škole, pa se ne može izvući zaključak da li su nastavici u osmom razredu bolećiviji prema đacima.

    Oslanjajući se na dostupnu statistiku autori izveštaja navode da na školski uspeh učenika utiče mnogo faktora, te da je završna godina školovanja kada se polaže završni ispit specifična situacija i za nastavnike i za učenike.

    „Jedan od faktora koji može uticati na uspeh učenika jeste povećana motivacija za školsko učenje, kao i veći trud i napor koji učenici ulažu u učenje nego u ostalim godinama školovanja“, navodi se u zaključcima o kvalitetu ocenjivanju u osnovnoj školi, ali je izostao nalaz iz ranijih izveštaja da uzrok ovakvoj statistici može biti i snižavanje kriterijuma nastavnika za određene ocene.

    Da u ocenjivanju nešto ne štima ukazuje zaključak da bi povezanost ocena i rezultata na testovima male mature trebalo da bude veća.

    Ipak, autori izveštaja kažu da se potpuna povezanost ocena i uspeha učenika na testovima znanja ne može očekivati jer se situacije školskog ocenjivanja i polaganja završnog ispita razlikuju.

    „Školsko ocenjivanje je kontinuirani proces formativnog i sumativnog praćenja i procene učeničkog postignuća, ali se izražava jednom brojčanom ocenom. S druge strane, rezultati završnog ispita reprezentuju učeničko postignuće u nekoliko segmenata gradiva, ostvareno u jednoj izolovanoj situaciji“, piše u izveštaju čiji autori u preporukama navode da je u cilju unapređivanja kvaliteta školskog ocenjivanja, neophodno je nastavnicima pružiti obuke kako bi ocenjivanje bilo pouzdanije i objektivnije.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Inspekcija rada lane obavila 34.122 nadzora

    Od 1.133 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, bezmalo 11 odsto odnosilo se na kršenja u vezi sa isplatom zarada. U toku prošle godine inspekcija rada obavila je 34.122 nadzora, od […]