Izložba „Dragana Ilić, Portret – igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ u Muzeju savremene umetnosti

U okviru ciklusa UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU predstavlja se jedan istorijski fenomen koji obeležava modernu i savremenu skulpturu na našoj umetničkoj sceni – fenomen prisustva velikog broja žena vajara koje su ostvarile celovite i veoma značajne skulptorske opuse.

Kroz ovako osmišljen ciklus izložbi razmatra se i sagledava odnos umetnosti kao fenomena i ličnosti kao faktora koji presudno utiče i na sam umetnički izraz. Jer umetnost, kao unutrašnji poziv, daje smisao odabiru životnog puta, bez obzira na sve potencijalne i neminovne teškoće koje se isprečuju na njemu, kako u domenu ličnog, tako i društvenog života. A ličnost, kao aura naših izbora koja daje ton i boju svim našim delima, obelodanjuje se i obznanjuje možda najjasnije ili, bolje rečeno, najsjajnije, u umetnosti.

U celokupnom umetničkom opusu Dragane Ilić portret, i kao motiv, i kao tema, zauzima dominantno mesto. Portret, pored toga što je uvek hronika jednog vremena, istovremeno je i dijalog između umetnika i modela. Sam proces portretisanja, u tom slučaju – predstavlja ogoljavanje, zalaženje u dubine ličnosti, koje nisu očigledne, nisu otvorene za druge… Umetnik prodire iza onoga što sam model želi da se vidi, kako teži da se prikaže i predstavi drugima. Nesumnjivo vrstan portretista, Dragana Ilić, u igri međusobnog otkrivanja ali takođe i razotkrivanja suštine portretisane ličnosti, dostigla je visoke domete u čitavom nizu portreta svojih savremenika – bliskih ljudi iz porodičnog i profesionalnog okruženja.

Čovek kao biće, sa svim svojim nesagledivim i često nedokučivim dubinama ličnosti, tajna je po sebi. Svi ti manje ili više tajanstveni slojevi ličnosti se često, hteli mi to ili ne, ogledaju na licu. I zato je lice čoveka s pravom nepresušan izazov i podsticaj za umetnička traganja u najširem smislu, od samih početaka ljudske civilizacije do danas. Fascinacija licem čoveka kod Dragane Ilić rezultirala je bogatim i potpuno samosvojnim skulptorskim opusom na našoj umetničkoj sceni.

Vajarski rukopis Ilićeve u domenu portreta prepoznatljiv je ne samo po formalno-stilskim odlikama i upotrebi skoro isključivo terakote (naknadno bojene) nego i po načinu tretmana materijala, vlažne gline – koja se „ovekovečuje” pečenjem. Taj rukopis, bez minuciozne dorade detalja i uglačanosti površine, čak povremeno i sa izvesnom dozom izvorne sirovosti i, na prvi pogled, nedorađenosti, nosi snažan utisak neposrednosti, što je očigledno i pečat njene (umetničke) ličnosti. Sačuvavši svežinu doživljaja, umetnica postiže ubedljivu izražajnost portretisanog lika, koji je katkada na ivici utiska brutalne iskrenosti u ogoljenosti otkrivanja ličnosti koju portretiše.

U samom načinu oblikovanja nesumnjiv je uticaj italijanskog vajara Alberta Đakometija (Alberto Giacometti), pre svega u ostavljanju (vidljivim) tragova modelovanja vlažne gline, s tom razlikom što on glinu koristi uglavnom kao prelazni materijal (za izlivanje u bronzi), dok je Dragana Ilić koristi kao konačan materijal skulpture. Za razliku od kamena, u kome umetnik najčešće otkriva lik koji se „nalazi” u njemu (Mikelanđelo Buonaroti / Michelangelo Buonarotti), glina na sasvim drugačiji način nudi svoju materiju; ona čeka da umetnik njoj – mekoj i podatnoj – svojim oblikovanjem „udahne” život, bezobličnoj masi dajući obličje…

Živost izraza, postignuta utiskom vlažne gline sa izvesnim stepenom nedovršenosti lika, na portretima Dragane Ilić upotpunjena je ubedljivim otkrivanjem ličnosti koja iza njega stoji – ličnosti koja se ukazuje iza neposredno, spontano i, naizgled, nehajno nanetih slojeva gline. S druge strane, njen pristup fenomenu portreta neminovno „priziva” portretski opus holandskog baroknog slikara Fransa Halsa (Frans Hals), ne samo po čitavoj galeriji portreta nego i po pristupu modelu, iskrenom i neposrednom, koji se ogleda u svežini fakture koja pleni svojom izražajnošću.

Ne suviše obiman, ali po svojoj upečatljivosti veoma prepoznatljiv, portretski opus Dragane Ilić, ostvaren u terakoti i posvećen ne samo klasičnoj temi (portreta) već i tradicionalnom materijalu (glini), predstavlja jedinstvenu pojavu koja u turbulentnim vremenima mnogobrojnih i raznovrsnih novina savremene umetnosti kraja 20. i početka 21. veka tek treba da zauzme svoje pravo mesto na savremenoj umetničkoj sceni.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 13. oktobra 2025. godine.