• Između 150 i 200 dece u Srbiji čeka odlazak u hraniteljske porodice

    Supervizor Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd Tamara Borisavljević izjavila je danas da između 150 i 200 dece u Srbiji čeka odlazak u hraniteljske porodice.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Između 150 i 200 dece u Srbiji čeka odlazak u hraniteljske porodice
    Foto: Pixabay

    „Taj broj se menja iz dana u dan. Ali moramo razmišljati i o onoj deci kod kojih će se tek u narednim danima ili mesecima životna situacija tako promeniti da će im biti potrebna hraniteljska porodica“, rekla je Borisavljević Tanjugu.

    Ona je istakla da su kriterijumi za hraniteljske porodice jasno definisani i da naša zemlja poslednjih decenija razvija savremeno hraniteljstvo sa jasnim standardima koji će obezbediti kvalitetan život deci koja su već imala neka teška iskustva.

    Borisavljević kaže da nije lako postati hranitelj, da svaki od njih mora proći obuku koja traje tri meseca, a da tokom nje, neki od potencijalnih hranitelja shvate da to nije za njih.

    „Najvažnije nam je da se svako dete oseća sigurno i da mu bude obezbeđena sva ona zaštita koja mu pripada s obzirom na njegov uzrast i razvojne karakteristike. Da odrasli podstaknu razvoj deteta, da sve svoje sposobnosti i talente ostvare“, rekla je Borisavljević.

    Dodala je da je specifičan zadatak hranitelja održavanje veze između deteta i njegovih roditelja i drugih srodnika, jer je hraniteljstvo po svojoj suštini privremeno.

    „Za razliku od usvojenja, što obično ljudi mešaju, hraniteljstvo znači preuzimanje brige o detetu koje iz nekog razloga ne može da živi sa svojim roditeljima do trenutka kada se u njegovoj porodici porekla ti problemi razreše“, objasnila je Borisavljević.

    Ona naglašava da hranitelji dobijaju naknadu za rad od 25.000 dinara po detetu i da na to hranitelji ostvaruju i pravo na poreze i doprinose za penziju i zdravstveno osiguranje.

    Ističe da novac nije motiv da neko postane hranitelj jer je moguće taj novac zaradi na mnogo lakši način.

    „To je ono što hranitelj dobija od države kao neku vrstu nadoknade za svoj rad. Za dete se obezbeđuju posebna sredstva za njegovo izdržavanje u iznosu od oko 40.000 mesečno. Dete dobija i sredstva za džeparac i pored toga se finansiraju neki dodatni troškovi, na primer troškovi mature, ekskurzije. Lokalne samouprave daju i stipendije, deci koja su uspešni đaci, na primer u Beogradu. Svi vrlo dobri i odlični učenici imaju gradsku stipendiju“, navodi Borisavljević.

    Zakon kaže da hraniteljska porodica može da brine o najviše troje dece, odnosno dvoje kada su u pitanju deca sa smetnjama u razvoju.

    Izuzetak su, navodi Borisavljević, kada su u pitanju braća i sestre. Tada, da se oni ne bi razdvajali, hraniteljska porodica može da prihvati i veći broj dece.

    „Kada smatramo da je hraniteljska porodica ispunila svoj zadatak, mi smo stalno u kontaktu sa našim hraniteljima. Mi ih redovno obilazimo, naši savetnici su stalno na terenu i oni su istovremeno i podrška hraniteljskoj porodici. Usmeravaju hranitelje kako da se na najbolji način povežu sa detetom, zajedno sa njima razmišljaju šta bi neko ponašanje deteta moglo da znači“, objašnjava Borisavljević.

    Dodaje da hranitelje smatraju svojim saradnicima i da sa njima razvijaju odnos otvorenosti, ali da država ima obavezu praćenja i kontrole da li su deca na hraniteljstvu dobro zaštićena.

    Borisavljević kaže da hranitelji mogu da postanu i usvojitelji, pod istim zakonskim uslovima kao i ostali usvojitelji.

    „Hraniteljstvo je privremeno, usvojenje je odnos za čitav život. Porodica hranitelja koja sada jako dobro brine o detetu od tri ili četiri godine, ne znači da će za 10 godina isto tako dobro brinuti o tom detetu kada bude adolescent i zbog različitih okolnosti, možda godina ili zdravlja hranitelja. Tako da mi moramo uvek, kada se procenjuju hranitelji kao usvojitelji, da razmišljamo da li oni mogu stvarno da obezbede kvalitetnu dugoročnu brigu“, poručila je Borisavljević.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Da li je Srbija spremna za meso iz laboratorije

    Analitičar i urednik platforme Poljoprivredne novosti, agronom Miloš Stojanović, kaže da se zamenski proizvodi za meso i dalje uglavnom prave od biljaka i da je proizvodnja mesa u laboratorijama […]