• Izmene Krivičnog zakonika – između boljeg tretmana zatvorenika i doživotne robije

    Izmene Krivičnog zakonika na uvidu su javnosti do 1. novembra.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Izmene Krivičnog zakonika – između boljeg tretmana zatvorenika i doživotne robije
    Foto: Pixabay

    Rešenje nije samo u strožim kaznama, kaže u razgovoru za RTS pravnik Milan Antonijević, i dodaje da mora da se analiziraju razlozi zašto je kod nas visok broj onih koji posle odslužene zatvorske kazne ponove krivično delo.

    Ove izmene su već duže vreme najavljivane i Antonijević očekuje da će biti i usvojene u obliku koji je predstavljen javnosti.

    Kaznena politika jeste usklađena, kaže Antonijević, ali treba pratiti odluke sudija koje se kreću oko zakonskog minimuma. Nama je recidiv, tj. ponavljanje krivičnog dela posle zatvora, izuzetno visok, dodaje.

    Ljudska prava važe i u zatvoru

    „Mislim da je to pojava koju treba analizirati da se vidi kako i na koji način se u zatvorima postupa prema zatvorenicima. Da li svaki od zatvorenika dobija taj maksimum. Da li su uslovi uopšte, i za čuvare i za one koji zatvorenike obučavaju za život nakon odsluženja kazne, dovoljno dobri. Ljudska prava su univerzalna i ona važe i za one koji se nađu u zatvoru, i mora više da se radi sa svakim pojedincem da se ne vrati u zatvor, odnosno da ne ponovi krivično delo“, rekao je Antonijević za RTS.

    Rešenje nije samo u strožim kaznama, smatra Antonijević, i dodaje da je doživotni zatvor nešto sa čime se ide kako bi se sa ulice trajno sklonili počinioci najtežih krivičnih dela.

    „Tu su i slučajevi masovnih ubistava u školi ‘Vladislav Ribnikar’ i u selima pored Mladenovca i Smedereva. Krivično pravo nije tu da rešava propuste, uvek ćete imati ljude sposobne da učine takva krivična dela. Izmene će biti delotvorne ako budu praćene i tretmanom osuđenika u zatvorima ali i celokupnog društva“, rekao je Antonijević.

    To su sve stvari gde Krivični zakon i izmene mogu dati određene efekte, ali ako budu praćene sa potpuno drugačijim ili boljim tretmanom unutar zatvora, radom sa svakim pojedincem, potom i kroz Centar za socijalni rad, ako govorite o nasilju u porodici, objasnio je Antonijević.

    Smatra da svako od nas ima određene dužnosti i kao komšija, rođak, da kada vidi prve znakove da je neko sklon nasilju to i prijavi.

    Vratiti dostojanstvo pozivu nastavnika

    Postoje izmene i kada je reč o napadu na nastavnike, na lekare. Antonijević smatra da lekari imaju određeno poštovanje unutar našeg društva, ali da su nastavnici u proteklim godinama izgubili poštovanje koje su imali pre 20-30 godina.

    „Mislim da na tome treba raditi mnogo više, da se vrati dostojanstvo tog poziva, da se nekako i roditelji obrazuju. Stvari koje neki roditelji iznose po vajber grupama govore zaista o tome da potpuno nema razumevanja za to šta je profesija nastavnika. Da je profesionalizam i kada vi neko dete ocenite negativno, i da nasiljem ne možete bilo šta da rešite“, rekao je Antonijević za RTS.

    To je i bio povod da se i zakonodavac odluči za promene i da kroz zakon posebno zaštiti kategorije nastavnika i lekara.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Isplata novembarskih penzija počinje 3. decembra

    Prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, novembarske penzije će prvo biti isplaćene korisnicima iz kategorije samostalnih delatnosti, kojima […]