Izmene zakona o izvršenju – zaštita od iseljenja do 60 kvadrata, šta sa onima iznad te granice

Vujadin Masnikosa, iz Komore javnih izvršitelja, kaže da je javnost na konferenciji za štampu pre više od nedelju dana, upoznata sa novim socijalno-ekonomskim merama među kojima su se našle i mera i predlog koji se tiče zaštite izvršnih dužnika u izvršnom postupku.

„Morao je da se stvori određeni kriterijum kako ne bi došlo do zloupotreba. Jer znamo da u izvršnom postupku, kao izvršni dužnici se ne javljaju samo oni koji su socijalno ugroženi, već imamo i određene kategorije bahatih građana koji neće da poštuju pravo, sudske odluke i da postupaju po tim odlukama“, objasnio je Masnikosa.

Kako kaže, negde oko 20 odsto slučajeva spada u socijalno ugrožene, ali ima i onih koji su iseljavani sa Dedinja i iz vila iz drugih delova Beograda.

„Imamo i situacije koje su pokazale u praksi, ljude koje smo iseljavali sa Dedinja i iz vila iz delova Beograda, tako da je trebalo naći neki kriterijum i kao što smo čuli od predsednika, predlog je da bude ustanovljena zaštita do 60 kvadrata“, naveo je Masnikosa.

Sud kao konačni faktor

Masnikosa je objasnio da po predlogu Komore ukoliko neko ima 61 kvadrat, a ispunjava sve uslove za nove mere, u tom slučaju u roku od pet radnih dana sud odlučuje o ishodu postupka.

„Predlog Komore je bio da o tom pravu odluči sud u roku od 5 radnih dana i da nepostupanje sudije u tom roku, a znamo da sudski postupci i sudovi mesecima i godinama to drže, predstavlja težu disciplinsku povredu koja je osnov za razmišljanje sudije“, rekao je Masnikosa.

Cilj ovog zakona jeste da se zaštite socijalno ugroženi građani, da ne bi postali beskućnici, navodi RTS.

Ivan Zlatić iz Združene akcije „Za krov nad glavom“ ocenio je uslove zakona previše restriktivnim.

„Ovako kako ih je predsednik Republike opisao u svom nastupu, uslovi su previše restriktivni za situaciju u kojoj mi živimo“, istakao je Zlatić.

Objasnio je da je temeljni problem to što ako stan ima 61 kvadrat, onda nema nikakve zaštite i gubi se pravo na dom.

„Temeljna razlika između ovog predloga i toga što smo mi predlagali 2019. godine je da smo između ostalog predvideli da sa članom domaćinstva raste taj nužni minimum koji se štiti, 15 kvadrata po članu domaćinstva“, naveo je Zlatić.

Bez zaštite za više od 60 kvadrata
Kako kaže, po novim merama ukoliko je stan veći ne uživa se nikakva zaštita.

„Ono što smo mi predviđali jeste da se stan proda, da se dužniku i njegovoj porodici obezbedi nepokretnost koja je u onoj granici, a od ostatka da se naplaćuje dug“, rekao je Zlatić i dodao da je to linearna mera koja ne odgovara situaciji u Srbiji.

Masnikosa objašnjava da je predlog Komore javnih izvršitelja bio da o granicama kvadrature odlučuje sud.

„Sud kad odlučuje, on bi trebalo da uzme u obzir i sve vrste zloupotreba koje se mogu javiti i na jednoj i na drugoj strani i da praktično s ovom odlukom spreči te zloupotrebe“, rekao je Manikosa.

Kako kaže, kada se istakne pravo na dom, o tome će odlučivati sud uzimajući u obzir postojeće zakonske norme.

„To su socijalne mere radi zaštite određenih socijalnih kategorija stanovništva. Zaštita socijalnih kategorija ne podrazumeva luksuz“, rekao je Manikosa.

Kao primer Manikosa je dao Nemačku u kojoj, kako kaže, postoje takozvani socijalni stanovi koji se nalaze na periferijama gradova i gde je model 40 kvadrata plus 15 kvadrata po članu.

„Ovde se radi o socijalnim stanovima koji su na marginama gradova gde se praktično građani zbrinjavaju da ne bi bili beskućnici, a potom se oni praktično motivišu da samo određeno vreme provedu u tom socijalnom smeštaju“, kaže Manikosa.

Rok od pet godina

Objasnio je da je zbog zloupotrebe jedan od uslova, rok od pet godina, koliko osoba mora da bude prijavljena na istoj adresi.

„Kako se ne bi dogodilo da tokom trajanja sudskog postupka neko, znajući da će izgubiti sudski proces, jednostavno prijavi na neku nepokretnost“, navodi Manikosa.

Zlatić je istakao da ovaj uslov nije dobro odmeren.

„Taj uslov je drakonski kao i ovi drugi uslovi koji prosto samo smanjuju broj građana koji će biti zaštićen ovim merama. To je takođe predlog koji mora mnogo da se razradi, mora biti mnogo fleksibilniji i jednako je krut kao što je kruto i ovih 60 kvadrata“, rekao je Zlatić.

Istakao je da situacija u Srbiji ne može da se poredi sa bogatom Nemačkom koja gradi socijalne stanove.

„Mi imamo naše siromašne građane koje žive u svojim nepokretnostima i treba da ih zaštitimo tu gde jesu. Ako nekoga zanima kako izgleda socijalno stanovanje u našoj zemlji, izvolite, otiđite u Kamendin, pogledajte kako to izgleda“, naveo je Zlatić.

Sporne odredbe i treća lica
Ukazao je da najavljenim izmenama zakona o izvršenju i obezbeđenju nisu obuhvaćena takozvana treća lica.

„Treće lice su ljudi koji nisu nikome ništa dužni, ali njihova imovina odlazi na doboš zbog tuđih dugova. Najčešće su to ljudi koji su kupili stan, na primer, u izgradnji ili u nekoj fazi kad je to bilo povoljnije i onda se nađu u jednoj rupi dok zgrada ne dobije upotrebnu dozvolu, a često ne dobije zbog razloga koji sa kupcem nemaju nikakve veze“, objašnjava Zlatić.

Istakao je da je to jedna rupa u zakonu koju je stručna javnost primetila još kada je zakon bio u postupku donošenja.

„Bilo bi strašno da se ponovo propusti prilika koja je propuštena i 2019. i 2015. godine, da se taj problem reši, da se ta rupa začepi, da ljudi koji su pošteno kupili, platili svoje domove, budu u njima zaštićeni“, rekao je Zlatić.

Masnikosa kaže da treća lica po sadašnjim propisima imaju mogućnost da istaknu prigovor.

„U krajnjoj liniji imaćemo parlamentarnu raspravu, biće mogućnosti da poslanici putem amandmana predlože određene izmene, zavisiće praktično od parlamenta, u krajnjoj liniji parlament odlučuje o tome“, navodi Manikosa.

Potreba za javnom raspravom

Istakao je da neke hitne i socijalne mere koje se predlažu moraju da se predlože zato što su one neophodne i opravdane.

„S druge strane, kada je u pitanju stručna rasprava, mi već godinama imamo stručnu raspravu po tom pitanju i sa našeg stanovišta glavni problem jeste nefunkcionalnost suda. I zbog toga smatram da i ove predložene Ustavne izmene bi doprinele tome“, rekao je Masnikosa i dodao da očekuju da će sudovi u tom roku od 8 dana istinski postupati.

Zlatić ističe da je javna rasprava neophodna.

„Apsolutno je neophodna javna rasprava i takođe imali smo i predlog u Narodnoj skupštini da se formira i anketni odbor u kojem bi se takođe utvrdile činjenice. Znači, potrebno je dobro razgovarati i dobro analizirati ovaj problem da bismo ovaj put imali dobre izmene zakona“, zaključio je Zlatić.