Javna preduzeća u Srbiji za struju duguju 166 miliona evra, zašto im svaka vlast toleriše?

To je nešto manje nego na početku 2020. godine, odnosno 1. janura, kada je EPS od dužničkih kompanija potraživao 20,01 milijardu dinara, što ukazuje da je trošenje struje na veresiju i dalje prisutno, iako MMF i Svetska banka traže da se ta praksa ukine.

 

Saborci po dugu godinama su uglavnom iste firme, samo im se mesta na listi menjaju, ali ono što je konstanta, to je da prvu i drugu poziciju neplatiša čvrsto drže Železara „Smederevo“ d.o.o sa dugom od 4,66 milijardi dinara i JP „Resavica“ sa 3,05 milijardi. Slede „Energetika“ Kragujevac sa 1,87 milijarde, SFS AD Paraćin u stečaju sa 979.675.870 dinara, a iza njih su JKP „Toplana“ Bor, GSP Beograd, JKP „Infostan Tehnologije“ i mnogi drugi čiji je dug ispod milijardu dinara, piše Blic.

 

Pored toga, nepromenjivost je zadržana i kod prakse da većina „top“ dužnika uvećava svoje račune za neplaćenu struju, dok ih je samo pet u prethodnoj godini smanjilo.

 

Najodgovorniji je bio je kineski „Ziđin“, koja je na račun EPS-a u 2020. godini uplatio skoro 1,7 milijardi dinara i svoja dugovanja sveo na 493.935.684 dinara, pa je sa visokog četvrtog mesta „pao“ na čak 14. Pored ove kompanije, obaveze je značajnije izmirilo i JKP „Infostan Tehnologije“, koje je svoje dugovanje EPS-u smanjilo za 209.561.323 dinara, pa je sa četvrte pozicije sišlo na sedmu, dok su preostala tri dužnika simboličnim uplatama uspeli da se upišu na listu platiša.

 

Ono što još karakteriše listu najvećih dužnika u 2020. godini je i to što se na njoj i dalje kao jedina lokalna samouprava nalazi Gradska uprava Kragujevca, ali i to da se pojavilo i novo ime, i to firme koja je pod okriljem države, a reč je o „Infrastrukturi Železnice“. Sve ovo ukazuje da trošenje struje na veresiju nije prestalo i da to rade gotovo iste firme koje se pri tom ne kažnjavaju.

 

Izvor Blica iz Vlade Srbije tvrdi da je tolerisanje dugova višedecenijska praksa svake vlasti koja opravdanje za izbegavanje kažnjavanja, odnosno isključenje struje, nalazi u važnosti ovih kompanija za privredu zemlje.

 

„Zbog ovakve prakse u javnosti se stiče utisak da je reč o dvostrukim aršinima, odnosno da se različito postupa kod dugovanja građana i firmi. Ali treba da se zna da je država vlasnik EPS-a i da ona nalaže da se ovako postupa jer želi da pomogne firmama da prežive neki krizni period kako radnici ne bi ostali bez posla. Ova praksa se ne prekida i pored insistiranja i MMF i Svetske banke, tim pre što neka javna i državna preduzeća nisu uplatila ni dinar od početka godine ili pak uplaćuju neke minorne sume. Na spisku ima i nekoliko firmi koje su u stečaju pa su potraživanja EPS-a ušla i u stečajnu masu. Tih 166 miliona evra, koje duguje 20 najvećih dužnika, mnogo bi značili EPS-u jer bi mogli da se iskoriste za neku važnu investiciju„, navodi sagovornik Blica.

 

Izbegavanje plaćanja računa za utrošenu struju se prevaljuje na EPS, što nije dobro, jer će biti manjka novca za održavanje, navodi za Blic prof. dr Slobodan Ružić.

 

„Mislim da rešenje problema može da se traži u razumnom reprogramu koji bi podrazumevao da se zaostali dug isplati na rate, u dužem vremenskom periodu. To bi moglo da bude pet godina i taj rok ne bi bio kamen oko vrata preduzeću koje je u problemu. Otpis dugova ne bi bio dobra varijanta, jer bi to bio loš primer za druge. O otpisu se može razgovarati samo ako je firma pred stečajem, ali i tada treba videti da li dug može da se naplati iz stečajne mase„, kaže Ružić.