Jedinstvenu izložbu u Muzeju Vojvodina u Novom Sadu posetili i Vojlovčani

Pročitajte tekst na slovačkom jeziku.

Čovek u današnjem ubrzanom vremenu obraća pažnju na vrednost vezenja kao drevne umetnosti, ali i kao potvrdjena radna terapija. Vezilje su najvrednije za vreme zimskog perioda. U toploj sobi svakodnevno izradjuju ručne radove za svoju decu, unučad, manje – više za sebe i svoje domaćinstvo. Jedna od najstarijih sekcija u Slovačko kulturno prosvetnom društvu Detvan je upravo sekcija vezilja. To je istina, ako znamo da su od davnina naše vredne žene rado vezle, najčešće u zimskim večerima, kada su se okupljale na prelu. Vezilje su se okupljale svake srede, što im je ostala i navika do danas, kada svoje večeri organizuju tokom cele godine. Možemo da konstatujemo da su vojlovačke žene veoma vredne i aktivne na svakom polju, da li je to susret u društvu Detvan, ili na crkvenom ili matičnom polju. Početnice i one vešte vezilje pored svojih redovnih nedeljnih susreta često organizuju i zajednička druženja sa drugim društvima. Često organizuju i razne zanimljive izlete.

Ovog puta  posetili su Novi Sad, gde su prošetali centrom grada, a posetili su i muzej Vojvodine, koji je i bio cilj njihovog izleta. Danas je Vojvodjanski muzej organizaciono, stručno i konceptualno moderna institucija sa bogatim kolekcionarskim fondom koji obuhvata oko 400 000 predmeta. POred stalne expozicije vezilje i nekoliko muškaraca pogledalo je prvu izložbu posvećenu životu, tradiciji, istoriji i kulturi vojvodjanskih Slovaka koja se nalazila na prvom spratu ove vodeće kulturne institucije. Izložba ima pogodan naziv Iza gora i dolina a pod naziv Tri veka Slovaka u Vojvodini. Bio je to višegodišnji projekat ovog muzeja a autori su kustosi, etnolozi, istoričari, istoričari umetnosti: Ana Seč-Pintir, Mr. Katarina Radisavljević, Aleksandar Petijević, Tatjana Bugarska, Vojislav Martinov, Mirjana Lakić, Čarna Milinković i  Aleksandra Stefanov. To je zaista pažljivo pripremljena, bogata, multidisciplinarna izložba, jer je njen cilj bio: „predstavljanje onih karakteristika Slovaka u Vojvodini koje predstavljaju njihov identitet“. Izložba se sastoji iz početnih tematskih celina od organizovanja verskog života i školstva za vreme 18. veka sve do elemenata tradicionalne kulture, poreklom iz kraja 19. i početka 20.veka. Uključen je i segment koji predstavljaju političke i kulturne odnose Slovaka i Srba na teritoriji Vojvodine.

Bio je to predivan doživljaj diveći se značajnim exponatima, ove stvarno jedinstvene izložbe i prilika za vezilje da sakupe snagu za dalja stvaranja, još su dobili i nove ideje za izložbe.