Jedna od šest osoba postane žrtva prevaranta: Penzioneri na meti finansijskih prevara

Sve veći broj starijih ljudi postaje žrtva različitih finansijskih prevara, od prodaja „magičnih“ preparata na kućnom pragu, do obmanjujućih „poklon putovanja“ putem telefonskih poziva, penzioneri su postali idealna meta za obmanu.

Mr Nadežda Satarić, iz Udruženja „Amity – Snaga prijateljstva“ kaže za NIN da je jedan od glavnih razloga što su stariji na meti prevaranata to što su prevaranti svesni da mnogi stariji ljudi žive sami i često pate od hroničnih bolesti koje ih mogu sprečiti da posećuju prodavnice. Zbog ovih specifičnih životnih okolnosti, prevaranti koriste situaciju da obmanu starije osobe.

„Prevaranti znaju da stariji ljudi često žive sami ili u staračkim domovima, te da boluju od raznih hroničnih bolesti pa su zavisni od medikamenata i drugih vidova potrošnje i korišćenja raznih pomagala koji im olakšavaju život. Oni računaju na to da su stariji manje mobilni i manje zainteresovani da idu po prodavnicama, jer su one uglavnom prilagođene potrebama mladih”, objašnjava mr Nadežda Satarić za NIN.

Prevaranti često računaju i na usamljene ljude, jer su oni “lakša meta”.

“Oni ih posebno ‘targetiraju’ i lakše ih pridobijaju za saradnju i prevare. Nije zanemarivo ni to što najveća većina starijih imaju redovna mesečna penzijska primanja, a neki i drugu nepokretnu imovinu“, objašnjava Satarić.

„Internet prevare nešto ređe kod starijih“

Oni koriste tehnologiju, poput telefonskih poziva i interneta, kako bi pronašli pogodne osobe za njihove obmane.

„Telefonski pozivi se veoma često koriste i oni služe za identifikaciju pogodne osobe za sledeći korak, kućnu posetu ili susret za dalju obradu i ubeđivanje“, govori ona.

Internet prevare među starijima su nešto ređe, a najveći broj je uglavnom prijavljen u velikim gradovima. Iako nema informacija o tačnom obimu prevara putem interneta, one su dosta ređe u odnosu na ostale metode.

„Čula sam za slučajeve da su stariji koji su na društvenim mrežama, najčešće na Fejsbuku ili Instagramu, dobijali ponude preko svog naloga da investiraju novac i tako dođu do lake zarade, navodno uplate 1.000 dinara, a naveče dobiju dve ili tri hiljade. Neki su naseli na to i izgubili novac“, priča naša sagovornica.

Što se tiče u razlikama u prevarama između starijih u ruralnim i urbanim sredinama, Satarić objašnjava kako ne postoji razlika u tome koliko ljudi je meta, ali je drugačiji pristup.

„Oni su sve dobro proučili. Znaju da u gradskim sredinama u proseku žive obrazovaniji stariji ljudi za razliku od onih u seoskim sredinama, pa računaju da će baš njih lakše zavesti i nagovoriti na kupovinu koja im nije potrebna. Internet prodaje ne koriste kod seoskog stanovništva jer pretpostavljaju da nisu upoznati sa digitalizacijom, odnosno nisu obučeni za korišćenje veb sajtova i mreža za trgovinu.“

Najčešći scenariji prevara

Prevaranti se služe raznim taktikama, oslanjajući se na prezentovanje robe ili usluge koja je primamljiva starijim ljudima. To najčešće uključe posuđe i medicinska pomagala.

Na tim prezentacijama, često održavanim u domovima oštećenih kako bi osećali sigurnost, reči ubeđivanja su glavno oružje koje koriste prodavci. Kada prodaju medicinska pomagala opet slede priče o njihovom čudotvornom dejstvu i olakšanju muka i smanjenju bolova. Ako je to posuđe, onda ide priča da je ono od čelika koji se upotrebljava u avio-industriji, da nema kancerogene materije i da traje večno, sve u cilju da napravi ponudu primamljivijom starijem stanovništvu, objašanja Satarić.

Prevaranti se, osim prodaje robe, često predstavljaju i kao majstori, nudeći usluge popravke uređaja, stolarije, prozora ili električnih instalacija.

“Koriste priču da po identifikovanju problema, nude da lično kupe potrebne delove jer oni to čine po povlašćenim cenama kod trgovaca sa kojima imaju ugovore o saradnji. Nakon što uzmu novac često se ne vrate u stan da završe posao popravke.“

Prema njenim rečima, prevaranti neretko dolaze do starijih kao „osobe u nevolji“ koja prikupljaju novac za lečenje deteta ili operaciju bliskog srodnika. Time igraju na kartu empatije penzionera na nečiju bolest, a posebno na bolest dece. Oni daju novac bez dodatnih provere ili traženja potvrde o legitimnosti donacije.

„Nekad prevaranti nisu stranci, već osobe od poverenja“

Jedna od ozbiljnijih prevara uključuje situacije u kojima prevaranti dođu do privatnih informacija o njihovim članovima porodice.

“U slučajevima da prevaranti znaju da starija osoba ima nekoga od članova porodice koji su u inostranstvu znaju da im se obraćaju sa hitnom vešću da je ta osoba u velikoj neprilici u inostranstvu I da joj treba novac da se izvuče a oni su spasioci, koji treba da odnesu novac. Oni daju broj računa na koji treba da se uplati novac, a penzioneri, preplavljeni emocijama, nemaju vremena da provere informacije i bivaju prevareni“, objašnjava Satarić.

Kako kaže, oni su veoma maštoviti i nema kraja njihovim scenarijima, taktikama i metodama. I dalje je aktuelna i stara praksa da se starijima šalju poruke u kojoj se navodi da su oni slučajnim uzorkom izvučeni i dobili su nagradu sedmodnevnog boravka na nekoj egzotičnoj destinaciji. Boravak se nudi besplatno a dobitnik nagrade plaća samo putne troškove.

Nekad prevaranti nisu stranci, već osobe kojima penzioneri veruju poput pružaoca usluga nege, koji mogu izneveriti to poverenje i zloupotrebiti naivnost starije osobe.

“Mogu zloupotrebiti njhovo poverenje na razne načine, poput preuzimanja kontrole nad njihovim novcem, prodajom imovine, laganje o stvarnoj ceni pri kupovini roba za starije, potpisivanje dokumenata umesto starije osobe pa čak i menjanjem testamenta. Sve su to oblici ekonomskog iskorišćavanja starijih odnosno oblici nasilja nada njima”, govori Satarić.

„Kazne za prevarante od 300 hiljada do dva miliona dinara“

Svaka nasrtljivost ili preveliko hvaljenje robe ili usluge koju vam neko nudi i pričanje o njenoj čudotvornosti treba da izazove sumnju, objašnjava ona.Kao ključni korak u borbi protiv prevara, sagovornica ističe edukaciju starijih osoba. Potrebno je objasniti im rizike koje ova forma ekonomskog iskorišćavanja nosi.

„Kada govorimo o nasilju nad njima, govorimo im i o rizicima ekonomskog iskorišćavanja i savetujemo da ne prihvataju telefonske pozive nepoznatih osoba, a ako već uđu u razgovor, da ne pristaju na njihove ponude. Savetujemo im da ne otvaraju vrata nepoznatim osobama koje zvone na vrata stana da nude neke usluge, prodaje ili skupljaju dobrovoljnu pomoć za nekoga”, savetuje Satarić.

Ona naglašava da stariji, u slučaju prevare nikako ne treba da ćute o tome, već da treba odmah da reaguju i vrate kupljenu robu. Kako kaže, postoji zakonska zaštita koja im omogućava da se predomisle, a prijave trgovaca i prevaranata mogu se podneti tržišnoj inspekciji, dok se za zaštitu od telefonskih poziva preporučuje upis u „Registar ne zovi“.

„Ako im ne polazi za rukom da se sami zaštite, treba da potraže pomoć svoje porodice ili Udruženja za zaštitu potrošača, koja postoje u Beogradu i u Novom Sadu. Kupci imaju rok od 14 dana da se predomisle i bez navođenja razloga da vrate robu prodavcu, a da se ugovor poništi. U slučaju da pri sklapanju ugovora o kupovini nisu dobili ‘Obrazac o odustanku’, mogu da odustanu u roku od godinu dana i na taj način ih je zakon zaštitio. Za one koji prodaju na osnovu nepoštene i obmanjujuće poslovne prakse, kazne su od 300 hiljada do dva miliona dinara”, zaključuje Satarić.