Jeftine avio-karte ne znače i jeftino putovanje: Šta putnici treba da znaju
Avio-saobraćaj je znatno dostupniji, ali povoljna cena karte ne garantuje uvek i jeftino putovanje.
Podeli vest:
Ekspanzija niskotarifnih avio-kompanija donela je brojne pogodnosti, ali je istovremeno otvorila i važna pitanja o skrivenim troškovima, pravilima za ručni prtljag, kao i o pravima putnika u situacijama kašnjenja ili otkazivanja letova.
O ovim temama, uticaju rasta cena avio-goriva na poslovanje kompanija, aktuelnoj pravnoj situaciji sa bazom kompanije „Vizer“, kao i o spremnosti vazduhoplovnog sektora za predstojeći „Ekspo 2027“, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Jutro je“ govorio je glavni i odgovorni urednik portala Tango siks Petar Vojinović.
Povezanost Beograda i uticaj niskotarifnih kompanija
Govoreći o mreži linija i povezanosti Beograda sa evropskim gradovima, Vojinović ističe da je Srbija „disproporcionalno povezana u odnosu na veličinu naše ekonomije, pre svega zbog nacionalne avio-kompanije, ali i dvadesetogodišnje odluke demokratizacije izbora“.
„Dakle, imamo i niskotarifne avio-prevoznike. Ono što niskotarifni avio-prevoznici nude su dodatne opcije, odnosno opsluživanje gotovo svih kategorija putnika i sada imate i tu vrstu izbora“, navodi Vojinović.
Ipak, naglašava da niskotarifni prevoznici ponekad koriste marketinške trikove – poput reklamiranja letova za Pariz, iako je aerodrom udaljen više od 80 kilometara od centra grada – zbog čega veće avio-kompanije i dalje imaju svoje putnike.
Da li rast cena avio-goriva vodi ka poskupljenju karata
Uprkos spoljnim faktorima, kao što je rast cena avio-goriva, koji utiče na bilanse prevoznika, Vojinović ističe da putnici ne treba da strahuju od dramatičnog poskupljenja karata.
Takođe, nacionalna avio-kompanija „Er Srbija“ zabeležila je istorijski rekord sa više od 80 odsto popunjenosti aviona u određenim periodima godine.
Izazovi i pripreme pred „Ekspo 2027“
Sa dolaskom manifestacije „Ekspo 2027“ i očekivanim prilivom velikog broja stranih posetilaca, ključno pitanje je da li će infrastruktura beogradskog aerodroma izdržati opterećenje.
Koncesionar aerodroma, kompanija Vinči, već sprovodi infrastrukturne pripreme i produžava pristanišnu zgradu. Prema rečima Vojinovića, fizička ograničenja i potencijalni problemi zbog priliva neuobičajeno velikog broja putnika predupređeni su izgradnjom pet do šest novih gejtova, čiji se završetak očekuje na vreme.
Spor oko baze Vizera i evropska regulativa
Jedna od tema o kojima se spekulisalo jeste i status baze kompanije „Vizer“ na beogradskom aerodromu i tumačenje evropskih propisa o liberalizaciji avio-saobraćaja.
Posle neslaganja između domaćih regulatora i avio-kompanije u vezi sa primenom određenih odredbi i mogućim ograničenjem noćenja (baziranja) četiri aviona u Beogradu, situacija je rešena uz intervenciju Evropske komisije.
„Na kraju se desilo da će to ostati status kvo, to jest kako je do sada bilo, neće bazirati avione, ali će ponovo u predsledeću letnju sezonu da se ponovo to sve razmotri“, navodi Vojinović, uz napomenu da bi, u slučaju najgoreg scenarija, kompanija morala da smanji pojedine frekvencije letova.
Šta donose nova pravila o prtljagu i pravima putnika
Govoreći o novim evropskim zakonima o zaštiti prava putnika, Vojinović je razjasnio nedoumice u vezi sa ručnim prtljagom.
„Ipak, i po tom novom zakonodavnom okviru neće biti besplatnog ručnog prtljaga, odnosno manjih kofera, odnosno kofera koji mogu da stanu u pregrade iznad u putničkoj kabini… Dva komada prtljaga možete u bilo koju avio-kompaniju koju taj zakon obuhvata uneti. Onu manju koja se definiše po centimetrima… i to je za džabe od sada, i to se stavlja u predeo tamo ispod sedišta ispred vas“, zaključuje Vojinović.
Kada je reč o koferima d točkićima koji se smeštaju u gornje pregrade, oni će se i dalje plaćati, ali se uvodi važna novina: avio-kompanije će morati da ih uključe u prvu cenu koju promovišu, čime se eliminiše praksa skrivenih troškova tokom procesa rezervacije.
U slučaju kašnjenja letova dužih od tri sata ili otkazivanja, kompanije će biti u obavezi da proaktivno kontaktiraju putnike u roku od 96 sati, a finansijske kompenzacije ostaju nepromenjene.
Podeli vest:
