• Još nedelju dana do zatvaranja izložbe „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti

    Izložba „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Beogradu biće otvorena do subote, 13. januara 2024. godine. Još samo ove nedelje beogradska publika moći će da pogleda radove istorijski važnih bečkih umetnika poput akcioniste Otoa Mila, vodeće predstavnike apstrakcije poput Arnulfa Rajnera, kao i art brut umetnike posleratne Evrope.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Još nedelju dana do zatvaranja izložbe „Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld“ u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti
    Foto: Boris Mirkov

    Posete Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti (Nemanjina 3) je potrebno najaviti dan ranije putem e-mail adrese [email protected]. Salon je otvoren svakog radnog dana od 10 do 20 časova, i subotom od 12 do 18h.

    Izložba će od 18. januara 2024. biti otvorena u celini u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.

    U postavci se nalaze radovi iz druge polovine 20. veka čiji su autori međunarodno poznati velikani poput Skotija Vilsona (Scottie Wilson), Ilije Bosilja i Fridriha Šreder-Zonenšterna (Friedrich Schröder-Sonnenstern), preko dela umetnika iz Guginga kod Beča Osvalda Čirtnera (Oswald Tschirtner), Augusta Vale (August Walla), Johana Hauzera (Johann Hauser), Hajnriha Rajzenbauera (Heinrich Reisenbauer), Frica Kolera (Fritz Koller)) pa sve do art kulturela (art culturel) velikih austrijskih slikara kao što su Arnulf Rajner (Arnulf Rainer) i Peter Pongrac (Peter Pongratz), koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu. 

    Početak Kolekcije „Infeld“, koja je danas jedna od najvećih umetničkih zbirki u Austriji, činila je Bečka škola fantastičnog realizma bliskog nadrealizmu. Nakon jedne izložbe 1965. godine, Peter Infeld je osetio potrebu da prikuplja slike i lično upoznaje njihove tvorce: „Dopali su mi se akribični načini slikanja, vraćanje tehnikama starih majstora, bavljenje psihoanalizom. Ta zbrka različitih ideja, koje su mi bile strane, potakla me je na kupovinu. Od samog početka se razvio srdačan odnos sa slikarima, sa ljudima koji su se nepogrešivo kretali svojim putem… Želeo sam da pružim sigurnost u pogledu njihovog kvaliteta. Kud god da krene taj slikar, ja ću ga slediti.“

    Nakon ličnog upoznavanja sa slikarima Bečke fantastike usledilo je permanentno, strasno bavljenje njihovom umetnošću i višedecenijsko prijateljstvo sa Ernstom Fuksom (Ernst Fuchs), Antonom Lemdenom (Anton Lehmden), Arikom Bauerom, Volfgangom Huterom (Wolfgang Hutter) i Rudolfom Hauznerom (Rudolf Hausner). Redovne posete izložbama i ateljeima su bečkim proizvođačima struna omogućili da prate stvaralački put ovih umetnika.

    Peter Infeld, koji je bio uspešan privrednik širom sveta, nije sakupljao samo slikare Bečke fantastike, već je stalno otkrivao nove umetnike i umetnice. Na taj način je uspeo da formira zbirku širokog spektra. Pored Bečke škole fantastičnog realizma, težišta kolekcije su bili naivna umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.

    Peter Infeld piše: „Širok spektar savremene umetnosti odabran je, pak, na osnovu ličnog senzibiliteta za umetnika i njegov način stvaranja. Iz ovakvog poimanja kolekcionarstva proizlaze sasvim lični afinitet i emotivni odnos prema umetničkom delu.“

    Izuzetak nisu ni dela art brut umetnika iz Guginga, u blizini Beča, sa kojima porodicu Infeld povezuje višedecenijsko prijateljstvo. Margareta i Peter Infeld su nastojali da održavaju lični kontakt sa umetnicima i često su ih posećivali. „Veliku staru damu“ Infeld nije mogao da odvrati ni veliki fizički napor stalnih odlazaka u Guging radi selekcije dela tamošnjih umetnika, koja su bila određena blizinom svojih stvaralaca“, priseća se prof. Johan Fajlaher (Johann Feilacher), dugogodišnji direktor Art brut centra Guging. Za njega ova „dela nisu samo slike stvorene bilo kada i bilo gde, nego su svedoci jednog ličnog odnosa porodice Infeld sa umetnicima“. Ovaj odnos se može iščitati i iz brojnih dela i Kolekciju „Infeld“ čini jedinstvenom.

    Tri rada jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, Arnulfa Rajnera, deo su ove izložbe. Nastala su u okviru poseta Gugingu, koje su počele sredinom šezdesetih godina 20. veka, i zauzimaju posebno mesto. Na njima je umetnik uspostavio neposredan kontakt sa Arnoldom Šmitom i Johanom Hauzerom, slikajući 1994. preko njihovih dela.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Kako (zaista) da reklamirate račune za struju?

    Više građana je dobilo značajno veće račune za struju u odnosu na prethodnu godinu, što je izazvalo burne reakcije. U javnosti su se pojavile razne teorije o tome da su u pitanju posledice […]